Употреба речи сједине у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Света је она реч онога старца Херцеговца да ћеду онда зли пропасти кад се сви добри сједине. А који су ти добри? — може ко помислити.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

В У светој тузи хлапе жуч и оцат, а плима хвата алој, смирну, миро: у сусрет Сину кренуо је Отац да Два се ритма сједине у било, да дигну камен Голуб кад затутњи, да згасе очи погребу и смутњи. У светој тузи хлапе жуч и оцат.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

стране судова сићушним капљицама које су постајале све веће, а када су достигле извесну величину пале су доле да се сједине са живом која се у њима налазила“.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Тек се нешто прориједила коса на тјемену, нешто је више сједине на сљепочницама, а на мјесту испалог очњака зјапи у чељусти црна рупица мрака.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

оставе само у Зајечару и Књажевцу утврђене појаче посаде, а сву осталу Ејубову Војску да поврате натраг Нишу, ту да се сједине са приштинском Али-Сајибовом војском и ојачају резервама, које једнако преко Софије стижу из Цариграда, па онда да

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности