Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сви ћуте. Нико се не усуђује ни да сједне. И поп стоји, а бијела му брада час пô заигра. — Ја, — вели — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.
А она не зна шта да ради. Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси! Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама. Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича којешта.
Другога дана изишао учитељ у механу. Сједне сам, намргоди се, па ћути. Поручи штогод да једе, па опет у школу. Дјеце није било, јер је већ био јул мјесец, па због
Матавуљ, Симо - УСКОК
што који: — Кад је оно владика ходио у Котор, на станак бијесном француском ђенералу Мрмоњи, овај га не понуди да сједне, но га дочека оштро и поче с њим бјеседити горопадно!
Но ти се молим, опрости ми грјешном!“ Па му, вели, цјелива руку и лијепо га замоли да сједне... — Једном њеко похара њеку самохрану, стару удовицу. То је било у Ријечкој нахији.
“ Али сједох! Милица устаде да се одмакне, али је Лабуд ухвати за руку и принуди да опет сједне. Кнез ће даље: — И мој ти Цуца започе, без околишења овако: „Ама кнеже Драго, ти мени оцрни образ пред владиком и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А Дане се уза њ присошио, онако широк и незграпан, па само звјера, као да је затечен у туђем тору, и не умије ни да сједне, а камоли ријеч да прослови.
На првом конаку Перајица се врти на свом лежају, пуше и најзад сједне и припаљује цигарету. Однекле из таме јавља се познат гргутав гласић: — А и ти будан, куме Перајица?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чим га види, одмах га позна. То је био тивтиз, његов друг. Сврати га на дућан и понуди га да сједне. Увече га поведе са собом кући да преноћи и туде му укаже своје благо.
Ту ти он сједне па стане куцати лулом о тле, а ни с ким ништа не говори, и некако мучећи се отудодовуд и назор пусти неколике сузе низ
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама зар ја?! Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. — Е, добро. А ти спреми. Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
изговорене, дирнуше, ваљда, јако цуру, јер она заборави све што је сустезаше, па сједе на клупицу и повуче и њега да сједне. „Како не бих знала да ти је тешко!“ поче она чисто материнским гласом и начином, држећи га за руку.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Добар си, само ти отац рђава сина има! Запиши угљеном по тави! Здрав стрељач: кад на банак сједне, у пећ погоди. И гô и бôс, и опет му је зима.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А један од онијех људи пружи му лопату говорећи: „Сједи на лопату да те пребацим.” Међедовић сједне на лопату, а чоек размахне њоме и пребаци га на другу страну, а он бјежи даље.
Онако трудан сједне испод једнога високога дрвета, да такога у свијету није, и зачује наврх њега ђе се двојица у велике дегају, па
„А хоћеш” рече дивљан „и на срамоту, ако не ћеш на лијепо.” Так шта ће? већ сједне с њим, дивљан проклети једе, а ђак меће у уста па опет баца у крај.
па им за неколико дана не да ништа јести док добро огладне, па им онда привеже за ноге велику котарицу у коју он уђе и сједне држећи рукама више себе и више нојева на дугачком ражњу печено јагње.
” Стриц послуша синовца, отиде и сједне на камен па га стане вика: „Чудим се! чудим се!” Кад се ономе чоеку што ораше већ додија слушајући га, устави волове,
Наком тридесет дана донесе га срећа у царев град и пред царев двор, те сједне са штапом у руци покрај врата од двора, а прстен вјенчани с именом његовијем и његове жене а цареве шћере још му је на
У вече слуге цареве приме га у двор и дацу му што је иза њих остало да једе. Сјутридан пође и сједне украј врата од царске башче; али дође башчован те га отоле оћера говорећи му, да ће сад цар туда проћи са сво- | јом
Он се отоле макне д опет сједне у један крај од башче, док ево ти цара гдје шета с његовом матером, а отац његов са царицом, а жена његова с крвником
Кад у том неко рупи на врата, он брже боље сједне, па сланицу с рукама метне међу ноге, да се не би виђело шта му се догодило.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту
их листовима свежег репуха, уви их повојчићима, стопала му зави крпама, назу му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Да, то је огртач! Претежак је. Свуче и одбаци од себе хубертус марке „Козмополис”. Затим сједне на траву и изује ципеле „Голиат”; и оне су прегломазне, са својим гуменим ђоном: неподесне за овакво лагано ходање.
одавде из болнице, постарији сеоски газда с квргавим расцвалим носом и с катарактом на оку, који чека на операцију. Сједне на столицу мало подаље од мог кревета, зури у мене, и шути.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
По томе заповједи му да сједне на њу, и они ти јуначки крену даље. Кад дођоше у другу царевину, али крај бијелих дворова лијепа башта, врт, а насред
Кад везировић поче читати дову, сједне слуга близу њега на један мезар, прекрсти ноге, одријеши полагачице крајеве од јаглука, па стане пијуцкати ракију.
Кад бих ја сио за софру да једем, она није шћела, а кад бих је ја зовнуо да сједне за софру, рекла би ми: „Ја нијесам достојна с тобом јести.“ До једну годину роди једно дијете, а до друге још једно.
Приближи се подне, те одем на ручак кући. Рекнем и жени да и она сједне за софру и руча, али она не шћеде, него ми одговори да није достојна са мном јести.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ћу свирјел угодити на подмукле гласе, Да се јасно до ње чује, а откуд, не зна се; Пјеваћу јој другу пјесну кад сједне на траву, Кад се свлачи, другу пјесну, и развјенча главу; А кад видим — бићу близу — да у воду ступа, Даћу мојој ја
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— заплеће језиком отац Сопронија. — Не шједај, Симеуне, на ту клупу! — викну Мићан и подмаче му свој столац да сједне. — Малоприје нам се не'отице просу ком, па је, прошћеш, мокра. — Није ни он најсувљи — промрмља неко иза каце.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде, напојивши кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој да сједне. Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву.
Маша послуша, а и он до ње сједне на цвијетну траву. Часом ћуте, као да сабиру своје мисли, и кришом, у двоумици, загледају се.
Трећи дан бане у кућу Радивој. Нашао их је гдје ручају пуру; одмакоше се и дадоше му сточић да сједне до Цвијете. Смиљана пружи му кашику и вели: — Маши се! И већ ни ријечи не проговорише док не доручаше.
— Машо! — јави се и понуди је да сједне. Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи.
— руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. — Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се.
— Јесам! — Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. — Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Живела су браћа у два домазлука, у двема половинама куће. Сједне стране, стари отац и млађи брат са својом Швабицом. На тој страни је владао тврдичлук.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ноћу, кад мјесец топи се по грању, Она ми дође на доксат кô неки Шум тајни. Мирно, у чудном трептању, Уза ме сједне, и њен вео меки Шушти уз моје бокоре доксатне, Кô сребрн шушањ звијезда далеки'.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Кад смо ми побацали оружје из руку и непријатељу отворили пут у земљу, можемо онда пустити да нам свака швапска шуша сједне за врат. — Ти нијеси бацио пушку! — сад већ нешто веселије намигну дјечак. — Пази, а откуда ти то знаш?