Ћипико, Иво - Приповетке
Па се с обојицом рукује и здрави и пита како је онамо, преко мора. Уто га неко од муштерија зовне. Сједните, — понуди их, — ето мене одмах! — и пође са скленицом тамо куд га зовнуше.
Ћипико, Иво - Пауци
— Бене! — одобри Американац. Попио сам једну, ма не смета... Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. — Сједните! — понуди шјор Лука. — Фала! Драже ми је стати. Дакле, да свршим посао... Но да, мали посао! — Чекајте док дође кава!
Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. — Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. — Фала!
— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. — Сједните! — чу се његов тихи глас. Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара.