Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
дим се сави. Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи. Ми више не видјесмо попа. Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
ти ја слаб писменко — одговори крчмар, па однекле донесе огромну мастионицу, бијело гушчје перо и хартију за паковање сјекира и све постави на велики крчмарски сто.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Учини му се да осјећа далеки дах прољећа. Под прозором чу гласове и ударац сјекира. Крцун Сердарев и још три војника са старијим ђацима цијепаху дрва. Из стаје изидоше говеда и коњи.
што се из далека виде као црне пјеге, пасе силна стока, креће се свијет, разлијеже се пуцњава, свирка, ударање сјекира, пјевање, а не ријетко и нарицање.
Милићевић, Вук - Беспуће
ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује ударање сјекира у даљини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене јелове
тридесет и неколико година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује ударање сјекира у даљини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене јелове смоле.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сјутрадан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва. Удри једном, а залеће јој се сјекира, па сва упаде у биљу; окрени, обрни, не може да извади.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Тијесна су врата уљанику, за међеда скована сјекира. Јошт имате земље и овацах, па харајте и коже гулите! У вас стење на свакоју страну зло, под горим, као добро, под
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Два лоша убише Милоша. — Већа глава, више главобоље. — Велика дрвета дуго расту, али за час падну. — Мала сјекира велики дуб повали. — Соколове поједоше врапци. — Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују.
— Ружној дјевојци и огледало је криво. — Сави прво грану, па убери јабуку. — Свака сјекира себи маљ начини. — Свако звијере своје оружје има. — Сиромах броји јаде, а зенђил хиљаде.
А камо тај путак? Зараста’ је травицом! А камо та травица? Покосио дугоња! А камо тај дугоња? Посјекла га сјекира! А камо та сјекира? У ковача за пасом! А камо тај ковач? Завуко се у мијех! А камо тај мијех? Расточили црви!
Зараста’ је травицом! А камо та травица? Покосио дугоња! А камо тај дугоња? Посјекла га сјекира! А камо та сјекира? У ковача за пасом! А камо тај ковач? Завуко се у мијех! А камо тај мијех? Расточили црви! А камо ти црви?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Јаје. 159. Конци. 160. Ракија. 161. Звоно на живинчету. 162. Свијећа. 163. Бунар. 164. Сјенка; јаје. 165. Сјекира. 166. Добош. СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ СКУПИО ИХ И НА СВИЈЕТ ИЗДАО ВУК СТЕФ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сјутридан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва. Удри једном, а залеће јој се сјекира па сва упаде у биљу: окрени, обрни, не може да извади.
Ћипико, Иво - Пауци
Али, ко би знао? Ипак, кажу да се једне ноћи вратио из вароши пијан као сјекира, и, не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...
А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура... —Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије. А Маша кида се од веселога смијеха. — Вријеме је да се одлази!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— И ја сам за то — додаде Николетина. Убрзо логор Тепсија оживје од лупе сјекира и чекића, од стругања пила и ларме мајстора.