Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Чини се да читаво то голо поле са својим ријетким сјенама и сувим каменитим понорима с времена на вријеме започне некакву своју бескрајну тужаљку, али све је узалудно — и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
а у средини глоријет на класичном ступовљу, у језиво смионом перспективном скраћењу, с оштрим, непобитно увјерљивим сјенама и с управо зеуксисовски несмиљеном обманом просторности.
Испратио сам Мату до свратишта. Шетали смо под црним сјенама кестенових крошања. — Јеси ли га само видио? Увијек је овакав.
Ћипико, Иво - Пауци
весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама; а кад по одгојку завлада хлад, зажели се разговора са Машом. — Машо! — јави се и понуди је да сједне.
Мјесечина усрља у собу и простире се по њој а ноћ је лака, свијетла, са тамномодрушкастим дугим сјенама напољу, шапатљива...