Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Одоше старци — гунђао је за њима мој стриц лаком сјенком туге и праштања за сву њихову сувишност на овоме суровом свијету.
Ћипико, Иво - Пауци
Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. * Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
ВИИИ Шумом је шушкало и шврљало јесење јутро огрнуто прохладном сјенком. Дружина се тек била искупила у Тепсији и почела да ларма, кад Јованче устаде, приђе старој букви и стаде уза само