Употреба речи сјеновите у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, шуми кроз сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И кад би се с прозора који су гледали на море прешло на прозоре сјеновите стране, прелаз је био тако нагао а промјена слике и расположења тако велика као да прелазиш из једног свијета у други.

По томе, и наше мисли могу да буду осунчане или сјеновите. Држим штовише да се никад и не пађа мисао а да није или окупана у сунцу или застрта сјеном.

Навече бисмо се накратко састали у дну сјеновите алеје малог градског парка, подно попрсја старог пјесника латинисте коме је слани морски хлап попут лепре нагризао

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности