Употреба речи сјеновиту у књижевним делима


Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад дође вријеме да царица жени сина, рече му: „Ја сам нашла за тебе ђевојку сјеновиту, која ће ти крилате јунаке рађати, и ако ову не узмеш што сам ти ја нашла, пази се што ће ти се догодити.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Оно ми се сад причиња као предјел вјечито обасјан сунцем. Затим долази пут кроз неку другу, сјеновиту алеју, која бива све гушћа, све сумрачнија, и напокон се претвара у мрачни, бесконачно дуги подземни ров у коме бије

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Ехе, биће то нешто друго. И заиста, из љескара, умјесто птице, испаде дугоног бос дјечак и трком јурну у сјеновиту дубину старога гаја између голих и правих букових стабала. Куд ли то дјечак отрча, на чији знак?

Истог трена из дубине ходника зачу се јасно и поновљено: — Еј, еј! XВ Јесење сунце већ је било угријало прохладну сјеновиту јутарњу шуму, а од Јованчета и Мачка још ни трага ни гласа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности