Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси. Он је сјетан, невесео. Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... — Немој, ага! Ти га не познајеш. Пасја је то сорта!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Израз му бјеше сјетан, готово жалостан. Ђакон — „Милобруковић Иво“, како га најобичније зваху Црногорци — жилав човјек од четрдесет и
Је ли добра ова? Сви се смијаху чети жена натоваренијех старинским оружјем. Јанко, сјетан, обори главу и признаде да Иво право има.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад је оно српском орлу крила На Косову срећа саломила, На ови је камен се врлетан Одонуда довукао сјетан, Па је овде крила обадвоја Близу неба излечио своја, Са неба и росом заливао, Муњом витом крила завијао,
Испочетка по коју збораху, Ал' сад мучке горицом јахаху. И Милета гледа друга свога, Чини му се сјетан дозлабога, Крупно нешто учи у памети — Жао беше војводи Милети.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Вјечно, сјетан, мислио сам на њу, остах вјеран старом обећању.“ Једног дана, кад се натраг вратим, к'о туђинац, уозбиљен тмурно,
Сам и сјетан, лутао бих градом и крај Уне заплакао крадом. Пред очи ти родно село дође, брат и сестра, забринута мајка, а однек
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Ја по сву ноћ пртљам и снијевам; док се дигнем, ја све заборавим. КНЕЗ БАЈКО ЈЕ СЈЕТАН, И ВУК МАНДУШИЋ; ОНИ ДВА НЕ ХОЋЕ НИШТА ДА ПРИЧАЈУ. КНЕЗ ЈАНКО Кнеже Бајко, ти си нешто сјетан?
КНЕЗ БАЈКО ЈЕ СЈЕТАН, И ВУК МАНДУШИЋ; ОНИ ДВА НЕ ХОЋЕ НИШТА ДА ПРИЧАЈУ. КНЕЗ ЈАНКО Кнеже Бајко, ти си нешто сјетан? Што ће бити, то не може проћи, него причај, да и није мило. КНЕЗ БАЈКО Хоћу, кнеже, све ми једно бива.
Ћипико, Иво - Пауци
и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.