Матавуљ, Симо - УСКОК
Он пољуби кнеза у груди, а кнез њега у чело. Са осталима се поздрави. — Познаде ме, кнеже Драго?! — пита Приморац, сјетним изразом и лица и гласа. — Не заборављају се ласно таки, кнеже Марко — поврну Његуш, такође сјетно.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Заиста, те исте вечери, на појилу, стриц Ниџо, опсједнут свечаном тишином и сјетним бљеском вечерње воде, заусти да запјева, али тек што испотиха отегну „Ма-ри-ја . . .
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Има... једнога Бућка! Бистар дјетињи смијех као сребрно звонце. На бабиним сјетним очима одбљеснуо се златасти одраз осмјеха с њених уста.
Ћипико, Иво - Пауци
Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...
Једнога јутра угледа је пред својим станом. Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље. Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом.
— Боже сачувај! Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца. Па га погледа својим сјетним погледом : — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. — Узми, молим те! — навали он, силно потресен.