Матавуљ, Симо - УСКОК
! — пита Приморац, сјетним изразом и лица и гласа. — Не заборављају се ласно таки, кнеже Марко — поврну Његуш, такође сјетно.
Кнез од чуђења извади чибук из уста, диже обрве и запита га: — Ма, дакле, ти нијеси ћесаровац? Ускок сјетно потврди главом, уздахну и стаде им причати свој живот. Био је млађи син грофа П. из Р.
Кроз снијег летијаху вране и гавранови и бјеласаше се Ловћен. Јанко се сјетно насмијеши вољи судбине, која га осуди да му у тој планинској котлини, у насељењу првобитну, сиромашну, међу чуднијем,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сава више није налазио за потребно ни да провјерава оно што је већ једном видно. Погледа само дједа и сјетно уздахну: — Богме, кад прољеће дође, а у чемерног Саве нестане жита, нема он да се умоли ниједном другом свецу осим
Је ли глава на пањ, јест, али ја остајем при својој! Сава се сјетно осмијехну и озарено изјави: — И мученик је слатко бити кад ти је само нешто за срце прирасло и кад се поштено
— Добро, добро, омакло ми се. Ево, сад ћемо ми то — забрза Ђуро, испи нову чашу, подними се на руку и сјетно развуче: Ево мене у сукње обукли, чакшире ми порезници свукли, дабогда их громови потукли. — Стој! Стој! Ено га опет!
— Лијепо ти васпитаваш омладину! — гракће командир. — Дедер, гукни још нешто. Коњокрадица исправља леђа и разњежено-сјетно каже: — Шта ћеш, тако су и мени тепали.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Суморна журба - селидбен немир. Згубљено блекне овца Мраморка. Униру сјетно души у свевир: мачак Гаврило, кокош Грахорка; брашнени титрај из воденице; вечерње пламно - одејаније; просутак
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Гдје год среташ путника, сваки се жури као да му кућа гори; готово свако је чељаде у лицу забринуто и као сјетно, осим понекога момка, кога хоће да жене, јали дјевојке коју ће да удоме, јер је доба за то.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Шта да ти даље говорим, кад сâм знаш! — Ја ти не могу помоћи! — рече Бакоња сјетно. — Притрпи се за њеколико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет-шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем. — Аја!
Ћипико, Иво - Приповетке
— Лијепо се састасте, па да уживате! Де, соколови! Цвијета слуша његов весели глас и сјетно се на њ осмјехује, а уто се Спасоје диже, пожури уза стубе, и вели им: — Да вам конак приредим!
Ћипико, Иво - Пауци
да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...
— и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу”.
— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. — Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије. Цили дан примећала сам камење...
Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. — Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. — Куд ћеш? — Идем у град да најдем службу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зло ти вино напокње било!“ Ја кад бане књигу проучио, мука му је и жао је било: у образ је сјетно, невесело, мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена; у образ се љуто намрдио, готове му сузе ударити.
Што си, зете, јутрос подранио? А у образ сјетно, невесело? Од шта си се, зете, раздертио? На кога си с', зете, ражљутио?
Ну похитај пред капију нашу, ето, сине, мила баба твога, баба твога, господара мога, јаше коња сјетно и весело, чини ми се снаху ј’ испросио“.
па се досјетила, подви скуте и подви рукаве, цјелива му руку и кољено: „Господару, ја се молим тебе, што с’ у образ сјетно, невесело? Ал’ нијеси снаху испросио? Ал’ ти није по ћуди ђевојка? Али жалиш три товара блага?
Што с’ у пољу чадор оставио, и у пољу кићене сватове? Што ли си се, сине, намрдио? У образ си сјетно, невесело: каж’ ујаку јутрос на уранку?“ Проговара Јован капетане: „Прођи ме се, мој ујаче Иво!
Дињар Бањанин је непозната личност. 51 О Црнојевићима в. увод, ИИИ, 5. Јаше коња сјетно и весело — (по једном тумачењу) сјетно погрешно употребљено место сретно, (по другом тумачењу) сјетно и весело значи
51 О Црнојевићима в. увод, ИИИ, 5. Јаше коња сјетно и весело — (по једном тумачењу) сјетно погрешно употребљено место сретно, (по другом тумачењу) сјетно и весело значи да је Иван у исто време и тужан и
Јаше коња сјетно и весело — (по једном тумачењу) сјетно погрешно употребљено место сретно, (по другом тумачењу) сјетно и весело значи да је Иван у исто време и тужан и радостан (радостан што се враћа кући и забринут на шта ће наићи после