Употреба речи сјећао у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

Није изгубио на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао да му се десило нешто неугодно. Осећао је само у себи нешто сломљено, сатрвено, тјескобно; кад се то десило и зашто је

Он се тешко дигао, осјећајући се да није ни зашто; мисли су му биле глупе, покрети тешки, погледи празни. Није се сјећао да га је одавно толико убијала чама кишног дана, то немоћно мртвило, испрекидано шиштавим шумом кише која пљушти,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ Међутијем, како је народ навирао (а већ зарана бјеше га много више но другијех година), Бакоњи је машта кипјела. Сјећао се живо прошлијех проштења: првога, кад је био пустођак, кад се оно прославио нашавши стричева кулаша; другога, пред

Ћипико, Иво - Пауци

С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао

Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. — Погибе к'о од шале!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Често се причало о старим устанцима, кад се дигне „кука и мотика“. Тих дана Јованче се често сјећао оних војника, који су под оружјем пролазили кроз њихово село. Они су, можда, слутили до чега ће једног дана доћи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности