Милићевић, Вук - Беспуће
се догађа кад она није у соби као и оно што се дешава док ње нема код куће, и то јој је изазивало у памети непријатна сјећања из дјетињства и стару сјету.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Та сјећања могу л' да се купе, мала моја из Босанске Крупе! Сад је касно, већ ми коса сиједи, гледам Уну, ћути као нијема, зал
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
под влијањем тајнога промисла, он се сјећа прве своје славе, он снијева пресретње блаженство; ал' његови снови и сјећања крију му се јако од погледа, бјеже хитро у мрачним врстама у љетопис опширни вјечности; само што му тамнијем
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Свака ситница, свака случајна подударност подсјете ме на њ. И тад се завезем у сјећања без краја и конца. Просто се гушим у њима. Тако ваљда већ бива у старости, под конац.
Остаци те везе били су у мени живи, бар као навика мишљења, још и онда кад су многа друга сјећања и осјећајне везе из ране младости већ давно биле потонуле у заборав, или пале под ударом смијешнога.
И опет се почне одвијати врпца дјетињих сјећања. Рана јесен пред бербу, изузетно кишљива. „Црвена кућа” на осами, у виноградима преко бријега што се диже над нашим
Дошао сам по себи, одједном и неопазице. Онако као што то бива: за откуп од тираније сјећања потребан је један моменат спонтане непомисли, благотворно механичко затајење, скромни почетак обол оног већег заборава.
Он онда за собом повлачи даље и веће оброке, док напокон навику сјећања не смијени навика несјећања — све је у томе. Но не варајмо се: то је увијек неки лабилни, несигурни, привремени
А такве трице из детињства, ето (и поред моје мале учене механике сјећања и заборава), никад нисам успио да заборавим. У кишна поподнева, док се мувам по соби тражећи по кутијицама дугме за
И је ли евентуалне ријетке и замагљене одсјеве сјећања и тад заташкавао и криловљевски мудро закључивао ријечима: „Како било! На концу, свеједно!...
Али Петар је брзо растјерао тај облак. Пронашао је безбрижнији тон пребацивши се на сјећања из ранијег времена. — Сјећаш ли се галаме која је подигнута око премјештања учитеља Змајчића?
Ако ништа друго, а оно да се пропије. Највише на што захвалност може да нас натјера, то је уздах. Уздах сјећања, уздах жаљења, уздах самопријекора, али ништа више од тога.
ЛXИИ Тад је наступило оно раздобље омамљеног лутања, безумне јурњаве из мјеста у мјесто. Запутио сам се према југу. Сјећања из тог доба мутна су ми и неповезана, Путовао сам на прекиде, вициналним пругама, случајним средствима.
Све је већ тако далеко да у дну сјећања једва још тиња. Све је већ тако далеко и мртво да више није ни добро ни лоше. Прелазим дланом по старим бразготинама,
Ћипико, Иво - Приповетке
Гледа је боље, и лијепо му се чини да је увела и блиједа у лицу. А он ју је, у часовима сјећања на своје крше, замишљао згодну и снажну.