Употреба речи сјурио у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ придигао се и, босоног, видео изазивачки осмех. „Па ти си чича.“ „Губи се напоље!“ Гласан, мумлав смех сјурио се у галаму испод собе.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Затим би се, истом брзином којом је полетео у небо, сјурио ка површини мора, зграбио рибу, оставио је на стени крај мајчиног гнезда, и опет узлетео.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И тек тада, грозно, као разјарени бик, замумлао је, завриштао, па се као стрела претећи сјурио у капију и нестао... Напољу се орио пискави кикот, кад се поново нашао пред огледалом.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Једне недеље, управо када сам завршио звоњаву на звонику, сјурио сам се низ степенице којима је ова велика дама гордо пролазила и скочио јој на скут.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Излетео сам као из пушке, сјурио сам се низ степенице и нашао се на улици. Сутрадан улете у моју собу Елвира, собарица, сва усплахирена.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Изненада из пламене кугле у дну неба, сјурио се огромни црни гавран и пао на витежево раме. Стрепим од тог злослутног знака.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности