Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
“ Возари наједном скретоше надесно и батерија стаде. Послужиоци сјурише са својих места, откачише задњаке топа и кара, а возари са предњацима одјурише кроз неке шљивике у позадину.
Неко јауче код трећег топа... Нишанџија окиде... још једном, и људи се сјурише у заклон. Очи су им гореле, а лице потамнело. — Нешто се десило код трећег топа — вели Јанкуљ. Један отрча...
Освојише га пешаци. Али Аустријанци га повратише после пола часа, а наши пешаци се сјурише у неке привремене заклопе, на тридесет метара од непријатеља.
и један тресну мотком по гранама. Кратко крештање. Онда лепршање, ломњава преко ограде и сви се сјурише на друм, машући већ закланим кокошкама, да би им истерали крв.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Коста, који беше последњи, повика: — Погибох, браћо, не дајте! Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Стој!“ — Ко ли то виче? Али замах нас је захватио. Иза једне ограде од камења скочише неколико Бугара. Сјурише се на једног четника и свега га избодоше. Опалио сам у гомилу. Дотрчаше и наши.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али, на моје чудо, за њима се сјурише официри и вратише их натраг. Зашто ово? — упитах се, у недоумици. Али, кад видех како их официри брзо сврсташе и како
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Гдје су? — упита старац. — Ено их у јарузи, праве нешто. Партизани се тако изненада сјурише у јаругу до непознатих људи да ови немадоше кад ни да скоче на ноге.