Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сад иди крадом кући... Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!... А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!... Јеси разумио?... Лазару се насмеши брк.
— Хвала ти! — рече. — Него, знаш шта, Маринко? — Шта? Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу. Сјутрадан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.
Шта сам ја згријешио богу, да ми не дате под моје старе дане живјети? Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра-прексјутра свевишњи позвати, како му смијем стати пред лице и дати рачуна о своме стаду?
— Хвала ти, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио. Сјутра ћемо се разговарати и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу и нека почне наук.
Сјутра ћемо се разговарати и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу и нека почне наук. Али сјутра се промијени код цркве све.
Црњански, Милош - Сеобе 2
И, како је Павле, после, браћи, причао: „Кирасир оде, а заказа ми рендез‑воус, у осам сати, сјутра!“ У то време, према плану грофа Мерци, цео Темишварски Банат имао је бити испреплетан друмовима, који су се градили.
Па ћеш рећи, гле! Спавни сад мало, опамети се! Заборави ту Бирчанску, заборави шта је било, а кад осване звезда, сјутра, заборави шта смо рекли, и крчаг који смо разбили. Па прст у уши, па ћемо запевати.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Они су махом православни, а сјутра им је Божић, а обичај је од старине био да се уочи тога празника град раније отвара да би се пазар раније свршио.
Он је каваљер „Светога Ђорђа“. — Тако! — рече Јанко, угодно изненађен. — Ја бих могао сјутра да га походим? — Не сјутра. Првога дана Божића полази се само браство! Прекосјутра, на Божји дан, можемо заједно!
Он је каваљер „Светога Ђорђа“. — Тако! — рече Јанко, угодно изненађен. — Ја бих могао сјутра да га походим? — Не сјутра. Првога дана Божића полази се само браство! Прекосјутра, на Божји дан, можемо заједно!
По свој прилици, ићи ће и кнез и још двојица-тројица од наших! А ја бих желио, господине Јанко, да ти сјутра обучеш нашке хаљине! Наћи ће се за тебе! Би ли их обукао? — Бих! Хоћу...
Младићи и не опазише да поодавно бјеше настао тајац око њих, да их сви посматраху. Крцун одговори: — Ето, сјутра ће господин Јанко обући наше рухо. — Па лијепо, ваистину — прихвати кнез. — Биће згодан Црногорац!
— Јао мени за њим — закука ђакон и начини лице тобожње жалосно. — Сјутра они горски вукови попиће га свега! Сјутра у ово доба капи га већ бити неће — зато, стрикане, дед још по једну!
— Јао мени за њим — закука ђакон и начини лице тобожње жалосно. — Сјутра они горски вукови попиће га свега! Сјутра у ово доба капи га већ бити неће — зато, стрикане, дед још по једну!
Ђакон викну с прага ђацима: — Хај’те, дјецо, и ви, одмах, е знате да сјутра морате у зору устати! Жао ми вас је, али ноћас нема јегленисања!
за сваку главу да се плати цијена крви: стотину и тридесет и три цекина и по, један грош и по, једна пара и по! Сјутра још остаје да се поставе судије по племенима, да се утврди законик, који је већ био, и порез какав је у законику и да
Ето шта ћемо, а шта би боље! — Не знам, крста ми, дијете, зашто се једиш! Надах ти се сјутра у ручано доба. А што рече за владику, хоћу радо његов благослов и гутљај његова вина, а све остало нека остане коме
— Што би, кнеже?! Говори, ако си божји, како ти не бих помогао!? — Ево шта је! Сјутра ми је крсно име, црно ми освиће!
— Хајде тој Стамени Мирковој, и реци јој нека смјеста отиде, или пошаље кога, у Цуце, брату Мирашу, нека буде овдје сјутра до подне! То од моје стране. — Што си наумио, чоче? — запита жена. — То је моја ствар! Хајде, не дангуби!...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Биће сјутра цоктања и отпухивања кад се на њиви појави дјед-Раде: - Е, мој Никола, затрке се на кобиле скаче, а плуг и брана траже
у старој сељачкој кући никад се више неће поновити, нити ће им се неко друго задовољство по снази приближити: Сјутра је Михољдан, наша слава, биће печења, гостију, ларме и читав ће се свијет претворити у заљуљан дечји сан.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Он би тако истом једног дана изронио из прозирне поплаве млаког михољског љета и то се одмах знало: сјутра је Михољдан, наша слава, биће печења, гостију, ларме и читав ће се свијет претворити у заљуљан дјечји сан.
Биће сјутра цоктања и отпухивања кад се на њиви појави дјед Раде. — Е, мој Никола, мој Никола, затрке се на кобиле скаче, а плуг
Шта ли ће тек сјутра бит кад тај чврсто узме дизгине у руке? Сељачак шмрцну и настави помало сањалачки: — Нема те буне и устанка што се
Ово мало мирно море, сада тако пусто и туђе нама обојици, постаће сјутра завичајни видик неког новог дјечака. Укривени затони населиће се дјечјим тајнама, малишан путник понијеће са собом
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха; сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође и сјутра осване дан.
А она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутра дан сване, браћа се врло забринуше шта се учини с њиховијем сестрама.
ама им очи завараја па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: — Хајде да идемо у лов, јер сјутра треба јести. Отале пођу свих девет и царевић десети.
Али царев син то не слуша, него сјутра дан како сване опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади
— па закључи да се сјутра жени поврати, кад Баш-Челика није било код ње: — Хајде — вели — да идемо бјежати! Она га разбијаше да им није вајде
круха; друга за чобана, јер има доста млијека; а трећа уздахнувши рече: — Ах, да царев син зна шта бих му ја родила, сјутра би ме вјенчао. — Шта?
Грбо одговори: — Нећемо. — Ни ја — рече краљ. Потом Грбо рече: — Дај нам плати, да идемо. — Дођите сјутра, — рече краљ — па ћу вам платит.
— Или ми донеси златну струку краља ђаволског, или нема на теби главе. — Хоћу. — одговори Грбо — али ме пусти до сјутра да се смислим како ћу. — Добро, иди! — рече краљ.
Пошто му краљ виђе прст, рече жени: — Жено, ево ја одох по мога пријатеља, и доћи ћемо сјутра раније, а ти рано устани па закољи Грбу и испеци га. Сјутрадан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва.
Зовне он Милоша, па му рече: — Сјутра ћеш узети штрањгу, везаћеш Дивоњу и одвести у шуму, па ћемо га тамо заклати. Милош одмах оде Дивоњи, и стане код њега
Сад му Милош рече шта је и како је. Кад Дивоња чује шта су наумили с њим, рече Милошу: — Не бој се ништа, већ сјутра вежи ми штрањгу око рогова, а ти ми сједи између рогова, па се чврсто држи, а остало је моје.
се ништа, већ сјутра вежи ми штрањгу око рогова, а ти ми сједи између рогова, па се чврсто држи, а остало је моје. Сјутра рано устане отац па почне будити Милоша: — Устај, Милошу, да идемо клати Дивоњу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. „Ала ће сјутра шиба да ради! Сврби ме рука!“ бака се слади.
Кад одједном, једно вече, газда рече: „Стар ми Сивко, зла му мати, сјутра ћу га уцмекати и зовнућу Једног старца, да одере мог магарца.
Покрај строга камена међаша прође само тужан харамбаша. А већ сјутра, тамо у Бихаћу, на капији гимназије наше, сјатиће се моји знанци стари, као и ја, пусте четобаше: сваки држи ногу
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад ђевојка к мајци дође, Већ за змаја и не хаје. Змаје чека ђевојчицу, Чека данас, чека сјутра; Пуче змаје на камену Чекајући ђевојчицу. — 33.
крилом, под небом соколе, Испод крила цв’јет босиок баци, Не би л’ цвијет на мог драгог пао, Не би л’ ми га драги сјутра дао, Сјутра цвијет, а прексјутра прстен, Да се знаде да се милујемо! 154.
небом соколе, Испод крила цв’јет босиок баци, Не би л’ цвијет на мог драгог пао, Не би л’ ми га драги сјутра дао, Сјутра цвијет, а прексјутра прстен, Да се знаде да се милујемо! 154.
Однесох ти грло негрљено И бијело лице нељубљено. Је л’ ти жао, жалосна ти мајка? Кад ти сјутра испред двора прођем, И проведем кићене сватове, На твом коњу и на твом каваду, И под твојим злаћеним прстеном, —
Чини ми се, преварит’ ме неће; Три пута ме лане погледао, А прољетос оком намигнуо, А вечерас брком насмијао, А сјутра ће руком загрлити. 205. Љепа ти си, љепотице Ајко! Љуб’о бих те, ама си малена.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Помете се овлики народ! Право је, валај, ди се јутрос раније отворе; знате... који је дан сјутра...“ Конте се запањио, спустио руке низа се и зинуо најприје, па одједном стаде се тако слатко смијати да му је табар
“ упита једног млађег властелина, ошишане главе и одјевена по новом, француском начину. „Сјутра је, господине, Божић грчкоме закону. Данас је народ дошао да пазари.
„Ваистину лезите! Немамо се шта договарати. Порука је сигурна да ћше данас наићи, данас јали сјутра. Колико ће их бити не знам. И он је међу њима, одиста.
Јанко се бјеше онесвијестио; по слабачкоме дисању му знадијаху да је још у животу. „До сјутра ће се доста гноја оциједити, па ће му лакше бити, ако Бог да; а сад да лијежемо, јер сам уморан“, рече видар.
“ приупита Маркиша. „Можда и би да није вјерена“, рече медик гледајући јој добро у очи, „збиља, сјутра, међу званицама, биће ти и дјевер Цуца, ја мним; јеси ли му справила дарове?“ Те ријечи дојмише се немило дјевојке.
Правда ће бити. Послушајте дакле што наређујем. Одаберите шестину вас, а шесторицу својијех одабраће ови па сјутра пораније нека дођу, да ту ствар потанко извидимо и протресемо, па ћемо пресудити. Ајте сад у миру божијем!
„Кани се, жено, није ми мило о томе разговора водити, ноћас најсколи!“ „Ни мени не би мило било, ни ноћас, ни сјутра, Пејо, ама...“ „Бре умукни и ајд лези!“ сердар ће осорно.
Шта рече?“ „Ето, богами, то! Мираш Цуца иште Стану за сина свога. То ти је по поруци, а он ће, зар, главом то сјутра... Ја обрнух Стамени плећи, па у кућу. Она ме, у раздвоју, закле Милуном да теби кажем!
„Е, сад да лијежу ови људи!“ рече Јанко. „Прострите им овдје. И ја ћу овдје спавати. Сјутра ће по ручку они полазити.“ Женске изиђоше по простираче. Пејо такођер оде, рукујући се с гостом.
“ Домаћи се згледаше и „поразговорише очима“, па сердар гракну: „Ај’ да се лијеже, по ноћи је превалило, ја мним ... Сјутра ћемо знати је ли баш ускок Јанко или је: Јо-јо-јо!“ рече сажимљући устима, као да подржава говор Адолфов.
“ Па онда навлаш зјевну, не знајући шта ће измислити; па опет додаде: „Може јој бити, питаћу је сјутра“, и пође к своме простирачу пред колибом. Али ни Стана дотле не бјеше ока стисла.
Ама си се ти залетила, ако си им почисто обрекла.“ „А што ћу, де!“ рече она снуждено. „Ништа, но сиђи сјутра у Мирац, дозови човјека, па му реци: зборила сам с домаћином.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ме не такла љута змија усред ока! Тако ме оружје не издало кад је највећа потреба! Тако ме прије сјутра у мртве очи не љубили! Тако ме стријела усријед, почеока не убила! Тако ме туђе очи не водиле!
— Нема смрти без суђена дана. — Није коме је речено него коме је суђено. — Данас везир — сјутра резил. — Сваком ће своја доћ’. — Мука душе не води но суђен дан. — Што мора бити, бити ће.
Да је срце тврђе од камена Опет би га растопило злато. Данас мени, сјутра теби, побро: Редом рђа по дружини хода. Добро љето види се спрољећа, Добра нева прве неђељице.
некакоме манастиру, наређујући увече млађе шта ће који сјутрадан радити, рече некакоме Петронију: „Ти ћеш, Петроније, сјутра ићи на Браиће“.
то нови њихов субаша, заповједи да се данас зготови част код једнога сељака и ту да дођу сви да се часте и веселе а сјутра код другога, и тако редом док се сви не изреде, па онда опет испочетка.
Нареди му, господе боже, да ми ноћас дође, да заједно хљеба и сол вечерамо, а сјутра вјенчанице кошуље кројимо. Ако је прео горе, ево му ножа нека расијече.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ А они му кажу: „Четири паре.“ — „Е! (вели) добро! четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири преко сјутра, то је дванаест и т. д. Да сам ја тај занат знао, не би данас чувао сеоски говеда.
“ А они му кажу: „Четири паре.“ — „Е! (вели) добро! четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири преко сјутра, то је дванаест и т. д. Да сам ја тај занат знао, не би данас чувао сеоски говеда.
” Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао. Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити.
” Царица му одговори: „Свијетли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи.” Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна
вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала.
тако бездушнице и учине; даду јој ону траву у води, па теке попи, поче тамо амо бјежати те у пустињу као изван себе. Сјутра дан опет дође царев син да своју заручницу нађе, али му свасти одговоре да је сама јутрос рано некуд побјегла и да
чоека, те она у та час напише књигу посланицу те је пошље за њим по једној највјернијој слузи, у којој му пише да сјутра у ју | тро рано крадом до ње дође, и да инако не учини ако жели да њу узме за жену.
Кад муж њезин отиде, она ти богме у та исти час дозове слуге и нареди им да сјутра зором одведу ову сироту ђевојку као у прошетњу у једну оближњу гору, и кад је у гору уведу, да је заведу стрампутицама
„Јеђи” стане викати дивљан, „јер ћу и тебе сјутра овако.” Пошто се дивљан наједе, легне крај огња, а ђак почне ђељати један мали шиљак.
Дивљан затвори око и заспи, а ђак јадни видећи да се и њему сјутра ножић под грло справља, домисли се те они шиљак заврти дивљану у око и ослијепи га.
” А они ми кажу: ,,Четири паре.” „Е!” вели „добро! четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири прекосјутра, то је дванаест и т. д.
прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха, сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А. Шантић ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник. Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам. Из кута бије сахат стари, И глухи часи
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Већ су вјеси, свети облик правде, злом својијем грдно препунили, нагнули их к својој погибији. Дан четврти сјутра ће гранути на њих страшним гњевом наказања и вјечите њине погибије; чуће сјутра удар свемогући, треск ће његов
Дан четврти сјутра ће гранути на њих страшним гњевом наказања и вјечите њине погибије; чуће сјутра удар свемогући, треск ће његов испитат ужасни, сјутра ће се одзват слава творца, ви јој сјајну ликоват побједу.
њих страшним гњевом наказања и вјечите њине погибије; чуће сјутра удар свемогући, треск ће његов испитат ужасни, сјутра ће се одзват слава творца, ви јој сјајну ликоват побједу.
Сва небесна кола миродржна, и движима и неподвижима, празноваће сјутра у хорима удар страшни могуће деснице. Грдне бездне, мрачне и нијеме, сном вјечнијем мртво успаване, сјутра ће се
Грдне бездне, мрачне и нијеме, сном вјечнијем мртво успаване, сјутра ће се затрест јеком славе пресилнога противника њина; хоћу сјутра удар дати страшни, да га и ја могу назват силним!
мрачне и нијеме, сном вјечнијем мртво успаване, сјутра ће се затрест јеком славе пресилнога противника њина; хоћу сјутра удар дати страшни, да га и ја могу назват силним!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
кукају мајке, Ја ли моја, ја л’ твоја, Алиле, Ја ли једна, ја ли обадвије, — онда као да је онај мегдан понедељак сјутра, да ћемо га сви гледати, и да је оно његов мегдан с Алилом.
а у оном баш тренутку кад је до суза засмејавао једнога од својих редуцираних колега, који поред њега заборави да сјутра нема јести.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан. Како сване, они одмах стану гледати да л̓ има какога год трага куд је она сила ишла од двора царског, али
ама им очи завараје па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: — Хајде да идемо у лов, јер сјутра треба јести. Отале пођу сви девет и царевић десети.
“ па закључи да се сјутра жени поврати, кад Баш-Челика није било код ње: — Хајде — вели — да идемо бјежати. Она га разбијаше да им није вајде
Самар се сав здроби у мливо, а они уживају како му здробише кости, па ће га сјутра избацити. Пошто дивови заспу, старац сиђе с тавана, уклони смрвљени самар, а он леже на исто мјесто.
Нема ту више. Заборави и на баба и на пејгамбера. За тили се часак натроља. Тако пи данас, пи сјутра, научи се на ракију, и за неколико дана није било веће пијанице од њега у цијелом граду.
Богме, продај данас читлук, па одмах у механу, а из ње не излази док оно све пара не упути. Тако данас, тако сјутра. Продај комад по комад, док за неколико година цијело своје велико имање, што му га је бабо оставио, не упути.
но рече: — 3аповиједам да скупите велику војску, какву ова земља није још никад упамтила ни видјела, и да буде сјутра рано на брду више Стамбола. Арапи се поклоне и рекну: — Биће све у реду, — и нестане их.
цар око њега облијетати, и свакако га молити да и њу излијечи; та није ни шала: јединица му је, а како ће је данас-сјутра удати? — Добро, — рече везировић — само нек ми каже има ли икаквијех туђијех ствари у ње.
Али он прође као и Таригора. Онда ће Краварић Марко: — Хајте, браћо, сјутра ви у лов, а ја ћу остати да сигуравам ручак, да окушам и ја срећу с тијем душманскијем старцем, и да видим какво
Враг одговори: — Метни ме у боцу и однеси кући, па ме остави ондје, а жени забрани да у боцу не тиче, пак ти сјутра кудгод отиђи, а жена ће доћи да види шта је у боци, и док боцу отвори, ја ћу утећи, а ти када дођеш, узми боцу и
Ја одзвоним и дођем амо, а он остане лежећи. Кад то поп чује, пошаље га кући и рече му: — Сјутра навече дођи опет к мени. Мали рече да хоће, па закала и отиде кући.
Грбо одговори: — Нећемо. — Ни ја, — рече краљ. Потом Грбо рече: — Дај нам плати, да идемо. — Дођите сјутра, — рече краљ — па ћу вам платит.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мајка га погледа и, гледајући га, чуди се звуку његова гласа, и у очима му као види усељену беду. — Да, соколе, да сјутра кући кренемо... Слаб си! рече му тише.... — А гледај поред себе сиротињу голу и босу, изгладнелу...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
која беда И стид му грози, за тај укор скверни Одговори: „До колена ти седа Тај издајица злобни и чемерни, А сјутра ће се знати правде мера, И тко је вера, тко ли је невера!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Де, да се појубимо! Пољубише се. Лујо огрну хаљиницу, па се опет спусти на влажну траву, да сања о сјутрашњем дану. Сјутра ће се његов Јаблан бости с царским баком. У њему већ одавно букти, пламти жеља: да се Јаблан и с Рудоњом пободе.
— Тако је, кнеже. Само 'ајде по реду, па се не бој! Молба је бачена, одговор је кнезу дошао: дозвољава се. Сјутра је Преображење, а уједно и царски дан. Сјутра ће се код кнежеве куће огледати Јаблан и Рудоња. О томе Лујо будан сања.
Молба је бачена, одговор је кнезу дошао: дозвољава се. Сјутра је Преображење, а уједно и царски дан. Сјутра ће се код кнежеве куће огледати Јаблан и Рудоња. О томе Лујо будан сања.
“ Писарчић: Не знате ви, господине, још ових босанских сељака. Данас овај Давид хвали и узноси царевину до неба, а сјутра би се, онако сакат, дига' у буну и поша' против овог славног суда. Знамо се, Давиде, знамо. Сви сте ви једнаки.
Судац (смијуљи се и пружа му мало новаца): Ево ти, Давиде, за штету, а овај ће лопов сјутра у Зеницу. Давид: Је ли то из царске касе? Да то није каква милостиња кад је тако мало? Ако је милостиња, не примам!
Ћипико, Иво - Пауци
—Неће мене твоји, — посумња Девојка, — траже прћијашицу!... — Ко ће их питати? Ја се женим... Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје, цурско... Не говори никоме ништа, па да видиш...
—Води ме кући! —шапну дјевојка испод кабанице. —Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести ... —Хоћеш? —Хоћу, Пречисте ми дјевице!
У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: нека је Ради лепше! ...Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога пауша пред собом пут вароши.
Позна празна парипа, па ишчекује. Не зна што би од њега. А кад стиже, упита га гдје му сијено. — Послаћу сјутра сина по њ, — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже, — што ће ти поп?
— Не мари што смо политички противници; башка је то, а башка су наши интереси... Нећу доћи сјутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...
Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сјутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град. Узе перо и хартију и пише Злати да га не ишчекује, а нека
Што слушаш туђе људе?— умијеша се стара. Али Раду ковачеве ријечи разјарише и у срџби одлучи да даље не чека. Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали куд је накренуло!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
150 ЕМИНА 152 БЕГ РАШИД-БЕГ 154 ПРЕПЕВИ 155 XАЈХПИX ХАЈНЕ 156 ПЕСМЕ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник. Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам.
У сунцу трепти моје родно село. Но мутни облак притиска ми чело, И у дно душе гром пада и бије. Сјутра, кад оштри заблистају српи И сноп до снопа као злато пане, Снова ће тећи крв из моје ране — И снова пати, сељаче, и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
: дођу коме на вечеру па им онај да што те понесу у торбама што ће јести до сјутра навече; а кадшто их јатак намјести гдје у шуми па им носи и ручак и ужину.
хановима и чардацима, или пред чадорима, па које су им се допадале, оне су узимали к себи; тако данас једну, а сјутра другу; кадшто по једну, а кадшто и по двије и по три уједанпут.
Када су се они уплашили од живога одерана јарца, ја како ће сјутра дочекати, побратиме, Хасан–агу Куну и његових тридест крајишника, крајишника како ватре живе?
Прва в ј е р о, потоња н е в ј е р о! И тебе ћу сјутра објесити са у н у к о м Змај–деспотом В у к о м. Кад се дигне к у к а и мотика, биће Турком по Медији м у к а.
краљу: ти не узми моју Видосаву, Видосаву, моју невјерннцу, јер ћ' и твоју изгубити главу: данас мене у тебе издала, а сјутра ће тебе у другога; већ ти узму моју милу сеју, сеју моју милу, Јевросиму, она ће ти свагда вјерна бити, родиће ти, кô
краљу: ти не узми моју Видосаву, Видосаву, моју невјерницу, јер ћ' и твоју изгубити главу: данас мене у тебе издала, а сјутра ће тебе у другога; већ ти узми моју милу сеју, сеју моју милу, Јевросиму, она ће ти свагда вјерна бити, родиће ти, кô
Нуто курве младе Видосаве! Кад издаде оваког јунака, кога данас у свијету нема, то ли мене сјутра издат неће!“ Па повикну своје вјерне слуге, уватише кују Видосаву, свезаше је коњма за репове, одбише их испод
Но ето сте три брата рођена, у свакога има вјерна љуба: чија сјутра на Бојану дође и донесе мајсторима ручак, зиђите је кули у темеља: тако ће се темељ обдржати, тако ћете саградити
Још говори са планине вила: ев' ми јесмо три брата рођена, у свакога има вјерна љуба: чија сјутра на Бојану дође и донесе мајсторима ручак, да ј' у темељ кули узидамо: тако ће се темељ обдржати, тако ћемо
Но је л', браћо, божја вјера тврда да ниједан љуби не докаже, већ на срећу да им оставимо, која сјутра на Бојану дође?“ И ту божју вјеру зададоше да ниједан љуби не докаже.
Краљ Вукашин вјеру погазио, те он први својој љуби каза: „Да се чуваш, моја вјерна љубо! Немој сјутра на Бојану доћи, ни донијет ручак мајсторима, јер ћеш своју изгубити главу, зидаће те кули у темеља“.
И Угљеша вјеру погазио, и он каза својој вјерној љуби: „Не превар' се, вјерна моја љубо! Немој сјутра на Бојану доћи, ни донијет мајсторима ручак, јера хоћеш млада погинути, зидаће те кули у темеља“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Нећемо! — дочека дјечак озбиљно и одлучно, већ унапријед загријан важним и опасним послом који га чека. — Још сјутра ћемо искупити читаву дружину. — Ихај, опет ћемо у нашу чету! — повика Стриц. — Опет у чету, опет!
Пред полазак у батаљон, читава дружина искупи се код Јованчетове куће. — Дјечаци, сјутра ћемо сви у војску — рече Јованче.