Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Патка рано па па квикчет и пачиће погледа, кукук тако ку ку вичет: свима радост без сљеда. Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи. О златоје пролеће!
Пошел би к простим, но и там бједа, не знајућ скотов, згибну без сљеда, Палади мјесто јест тамо пусто до конца, До конца.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
често уз примену ономатопеја („…патка рано па па квичет/ и пачиће погледа/кукут тако ку ку вичет/свима радост без сљеда/… гуска гачет, гушчад водит/ гусак смјехи га га носит.
Патка рано па па квичет и пачиће погледа, кукут тако ку ку вичет: свима радост без сљеда. Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи. О златоје пролеће!