Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Већ сљедећег јутра дједа отјераше жандарми. Одсједи старина седам дана у среској „бувари“, а кад се врати, ублиједио и мучаљив, он
Шта те се тиче какав је вук. — Па кад ме је она питала. — Питала те, хм! Имао си да ћутиш, па квит. Сљедећег прољећа, бујног и кишовитог, сљез у нашој башти расцвјета се као никада дотад, али старина као да га ни запазио није.
Тако цијењену ствар у дјечје руке, то је за дједа био велик ризик. Сљедећег Михољдана побратим Петрак не појави се на нашој слави. Дјед се забрину. — Да није болестан, бог ти га видио?
Уграбе, тако, неком домаћину волове, а он — ко јаднији, ко жалоснији! — запути се већ сљедећег јутра у Дренову Увалу. За ту прилику обуче се „под сиротињску“ еда би се видјело да је потребит човјек, па ће ти
— Може, друже команданте, може. — Да се варакамо и данас, а? Као Мате с громом. — Шта ћеш кад се мора ... Сљедећег дана, у рано јутро, Милош се упути узаном стазом, кроз шикару, према ивици брдског хрбата.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
XИВ Сљедећег јутра нестрпљиви Јованче први је стигао у логор Тепсију, а кад се ускоро кроза шуму указа и Лазар Мачак, он му потрча
Да удара море о брегове, откуд море око Дрвара? Биће то нешто друго. Послије проласка сљедећег авиона, опет негдје према Дрвару заори мукла грмљавина. — Авиони негдје бомбардују!