Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У твоје расуте косе, уз један мирисни дах, Вечерњи пурпур је падô Ко црвен и сјајан прах. уз пратњу лептира сњежни' И тихи шум са грана, Ти, драга, ишла си мени Кô срећа помрлих дана...
Из твога осмјеха слатка И жарка кô смирај сам По мени бијеле руже Ко сњежни падоше прам. Из вруће високе ражи Грличин глас је звао, У врху чемпреса старих Пошљедњи пламен је сјао.