Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹ Табуи представљају ирационалне забране, с обзиром да се и при изрицању негативне заповести не даје никакво рационално објашње
⁷² Сви ови табуи чине један јединствен систем забрана којим се настоји да се трудница изолује од свих елемената и симбола култа мртвих,
свега пет-шест су позитивни магијски прописи (чини, „ваља се“), а преко деведесет јесу негативна магијска правила (табуи, „не ваља се“).
утицаја и опасности које га вребају са разних страна, те отуда у овом другом случају знатно претеже негативна магија (табуи) над враџбинама.
Многобројни табуи који се строго поштују у различитим, тзв. примитивним културама, имају за циљ да ограниче делатност „опасне“ жене и
односно позитивних магијских прописа којима се обезбеђује породиљи довољна количине млека, постоје у народу и многи табуи, негативни магијски прописи, чији је циљ да се избегне опасност да пресахне млеко.
Зато се спавању посвећује велика пажња и за осигуравање доброг сна користе се многобројне враџбине, ритуали и табуи. Ако дете има немиран сан или не може да заспи, ваља да му се под узглавље стави нож црних корица.
Уосталом, у народу се често чује: „Од батина се расте“. Табуи („не ваља се“) у вези са растом детета. Не ваља прескакати дете јер неће више расти, верује наш народ.
Велики број магијских радњи (табуи, чини и контрачини) врши се да би невеста затруднела, односно да би се осигурало потомство.