Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И ја сам, одиста, тако осећала као да сам у гробу. Она четири влажна дувара наше собе изгледаху ми тавни, хладни, баш као земља на новоископаној гробници...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
један добар оченаш да се прочита, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној, а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Само горе, на висини, Још се беле пусте равни. И гаврани с криком лете У вечерњи сутон тавни. Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић пољуљује Вито стабло кукурека.
В ПРВИ СНЕГ У освитку зоре, кроз сумрачак тавни, Покривене снегом почивају равни. А студени лахор кроз долине мирне Преко пустих поља кад-и-када пирне И с вихором
У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир. Још нико устао није, А будан петао већ, живахно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан — и звучним
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нико и ништа. Ти, међутим, сјаш, и сад, кроз сан мој тавни, кроз безброј суза наших, вечан, у мрак, и прах. Крв твоја ко роса пала је на равни, ко некад, да хлади толиких
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И фијуком сетним нек ти ветар поје, Успаванку вечну кроз простране равни; А гаврани црни у сутон ће тавни, Заграктати тужно крај гробнице твоје. Страдала си дуго.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Љуби, терпи, серце моје, То је јадно стање твоје; Другом се ружа румени, Мени с' тавни пелен, ах, зелени. 1817. Михаило Витковић СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА МОТО на серпску перву
Тако исто и мене ће Љубав, после ил’ прије, У гроб тавни сахранити, — Ваљда за ме и није. Не мање је искварена и измењена Видаковићева песма и у књизи Пјесмарица.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров. У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
3ашто тужи цура бајна? 1882. НА ДРИНИ Кроз тучна поља и питоме равни, Срдитим током, у недоглед тавни, Ти шириш твоја шуштајућа крила, О, Дрино, водо мила!
И копни снег. Разбивши срдито лед, с планинских висова тавни' Сребрни поток шумно управља светли скок, И бурно мумла и ври - и пада у цветне равни Блажени ток Како је чаробно све!
око нас Чаробно, слатко мири; Над њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И цветне, благе равни.
И лахор свеж и драг Ковиље густо стреса и лети у бескрај тавни, И слатки мирис буди и шумор, тих и благ. 1883. ЈЕСЕН Кô горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На полу
цветне У туђ је пренет свет; Где хладни Бореј дŷше, и снегом засипа равни; Где славуј не пева слатко у тихи сутон и тавни; Где црна бреза само, под ветра студеном руком, Кô тајни призрак се ниха, и тужним шумори звуком.
У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир. Још кико устао није, А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан - и звучним
је бујна, Под нама руине стоје, одломци времена давни'; Над њима бокори шуште и ружа мирише рујна Већ много векова тавни'. Суморна старост ту се са бујном младошћу срела, И сањалачки - тужно столећа над њима лете...
Преда мном пространство пукло... Сведоци векова славни. Са дна се подижу морског Олимпа висови тавни. Миртове шумице тамо свештене обале крију, И сањалачки шумно таласи подножја бију.
Умреће истине људске, и море столећа тавни' Покриће гробове њине. Ал' светли живи Крон, И с њиме, крај зрачног трона, у чистој, небесној правди Живеће вечно он.
Ту свако казује место Трагове разорења; Кипарис зелено тавни и коров шири се само, И влажни, гробовски ветар океан таласа тамо, И звижди са хладног стења.
Симбол је и земља, и небо високо, А суштина оно што он собом значи. Тавни вео ноћи или светлост Феба, Звук који се хори из празне даљине, Одсев је истине, којој наћи треба Правога имена,
Кô равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира, Суморни спомен стреса нас У часу благог мира! И тавни спомен среће зле Жалости сузу спрема, И тајном речју збори све: Јакшића овде нема!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
војска таван — (значи и:) спрат, кат: Кулу гради од двадест тавана Тавнава — Тамнава, предео у сливу реке Тамнаве тавни — тамни тавница — таминца тадај, таде — тада тазе — свеж таинџија — онај који се стастара о војничком хлебу таки