Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А трећег или четвртог месеца чуће како се његову сину у влажној тавници ране позледише, затим ће му казати да је умро, па ће га одвести да види сина, и он ће га гледати, дуго ће гледати у
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Остави се, баба, ћорава посла!... Кажи: богу хвала!... Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!... А добри бог, видиш, како лепо даде!...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
међу Србе; душа би ми тада мирна била како мирно јутро у прољеће, кад вјетрови и мутни облаци дријемају у морској тавници. ТУРЦИ СЕ МРКО ПОГЛЕДУЈУ. СКЕНДЕР-АГА Ја се чудим, лијепе ми вјере, какав даваш приговор, владико!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пошто се извида и каза род и постојбину своју, Њемци га предадоше у Ћесарију. Тамо је трунуо годину дана у тавници. Из тавнице избави га гроф Павле, чудним невјероватним мајсторлуком, наиме преко попова...
“ „Дакле, сад би ти могао дома?“ запита сердар. Јанко се горко насмија. „Бих, пошто би одлежао шест мјесеци у тавници и три године још служио у војсци! То је могао израдити сирома Павле, а колико ли је потрошио!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ђе брат још робује, ђе сужањ у тавници тавнује, — по звијезди га познати, ми га не издали, већ „за грм, друже“ — помагали му. Дај, Боже!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Вели њојзи Вуча џенерале: „Не плаши се, моја снахо драга! Ја онаких имам у тавници, и њега ћу сада добавити“. Па дозива сила Велимира: „Велимире, моје чедо драго, узми, сине, за триста катана, иди доље
Скочи хоџа на ноге лагане, те отвори на тавници врата, и изведе Крањевића Марка, изведе га пред цара честитог: коса му је до земљице црне, — полу стере, полом се
Ти ћеш бити љуба Радулова, тамо су ми два нејака брата у тавници Влашића Радула, не би ли их како избавила!“ Па се маши у свил’не џепове, те извади дванаест дуката и дарива богом
од тавнице, па је онда коња одсједнула, па дозивље два мила ђевера: „Ви хајдете, два мила ђевера: кажите ми врата на тавници“. Отидоше с њоме на тавницу, па говори лијепа ђевојка: „Ко су браћа Дињар-Бањанина, хајте амо на тавничка врата!
Кад то зачу Сењанин Тадија, узе њима три товара блага, па он пушћа тридесет Турака испод сабље тавници на врата: кад наљезе Куна Хасан-ага, клону сабља, отпаде му глава.
обиђе на кули ђевојку, болесна је синоћ омркнула; ал’ не има на кули ђевојке, покупљено из ризнице благо, у тавници нема Јанковића, а не има у подруму коња!
У тавници двадесет сужања, а сви плачу, један попијева, те остало друштво разговара: „Не бојте се, браћо моја драга! Еда бог да к
Јер га синоћ објесио ниси, већ се код нас ноћас преставио, хоће ли нас поморити смрадом?“ Отворише на тавници врата, изнесоше пред тавницу Рада; онда вели ага Бећир-ага: „Нос’те, сужњи, те га закопајте“.
77 ВУК АНЂЕЛИЋ И БАН ЗАДРАНИН Процвилио сужањ Милутине у тавници бана Задранина, горко цвили девет годиница. Кад настала година десета, тад говори сужањ Милутине: „Господине, бане
У ријечи коју бесједише, ал’ ето ти од даше џелата баш на врата тавници проклетој, пак дозивље Лијеша војводу: „Ко је овђе Лијеш од Пипера, нек изиђе пред таваницу клету, Пипери га на откуп