Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сам остадо са сузнијем оком, Сам ту самцит на свету широком, Сам са ноћи тавном, ал' без санка. О зоро моја, зоро без осванка, Сунце мило, ал' без бела данка, На те мислим, душо, без престанка!
Ти у гробу лежиш онде тавном, Украшај је покривало травно, Нада травом један крстић мали, Друго ништа, да те свету фали.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Није он, весело дете у колу невиних браћа, Дане певајући скакао и проиграо. Затворен гдигод у тавном света буџаку, Грлио брата није, женску лепоту није: Да му се огреје срце прекратке младости зором, Душа да весело
Сјајна мета на истоку У земљама бољег света Радивоја тавном оку Већ једанпут већ затрепта, — Он радости сузе проли. Ал’ још само брдо једно Мора прећи момче бедно!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Још није, чедо, дан освануо — А сунце само онда устане Кад поноћ мине и бледих звезда На тавном своду светлост престане — Иди, почини, настави сан!...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' плави поменак јоште мирише у тавном лугу, И он нас на љубав сећа, на чедност, и слатку тугу. 1889. ЗИМСКА ИДИЛА Зима је покрила снегом долине и пола
Време је изрило боре по твоме чеоцу тавном И златне нестаде кише, И громовника с њоме. На олтар љубави твоје Ни бакар не пада више. 1890. (ДОСАДА, МАГЛА И ТАМА..
2. Подне је минуло касно, И већ на тавном небу сунце се гасило јасно, Жарки се испуни ваздух прохладом вечери свеже, На густо, дудово грање уморна живина леже.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
52 Опет сам сневô о добу давном: Ноћ мајска, а сретни цели Ми смо, седећи под липом тавном, На вечну верност се клели.