Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Трипут бесне коње обукоше таде, Под тешким оклопом у сребрне пене; И кад царичина рукавица паде, Војновић је копљем диже са арене.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Осим другог овде свега Мене створи из ничега, Дуом својим ти подуну, У менека душу суну; Па ми, Боже, јоште таде И у душу нешто даде, Та и моја песма ова, И њу мени ти дарова.
9. И збогом остај драгој сам ја рекô, И пољубаца њени пија слад, На мој сам посô таде весô текô, И мил и лак ми беше сваки рад; Свршетак сам у души дана чекô, Вечерњи јоште преумилни лад: Тад итио
“ 11. „Код мене кад си, мило злато моје, Големи таде вас имадем свет, далеко кад је, драги, лице твоје, Залуду небо шири звезда сплет, Красоте залуд лисна гора своје,
Но кад је његов дишљај онде нестô, И ја сам бегô његов таде крај; Он мени даље не бијаше мио, Ја не знам зашто, као што је био. 35.
47. У лову шта сам таде задобио, То не чекајте, мили, од менека, Дивјачи колико сам порушио, Да ово знадеш, нашто је тебека?
49. Тавнина заче бегат од изода, У мрачне две се точке он сабија, И у два јоште умиљата свода Над овима се таде он савија; Тавнина јоште затим од заода Заче се вити кано кака змија, Од више свода доле ти се просу И лепу дивну
милено; Не мога се више противити, Ја поити ка њојзи итрено, Да обуватим тело мило њено: Руком небу она показа таде, — Ја се пробуди, а санак нестаде. 55.
Ма тог боја не бијаше Е четрест, мање-више, С две тисуће ту с' поклаше. Хеј Кошуте, де би таде, Да Србиње гленеш младе? 22.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А за морским платном Уморно сунце залази полако. И ја ком не зна имена ни лица Све њене мисли испуњавам таде. Верност јој збори са бледих усница, Слика к'о самрт, к'о љубав без наде... Ах!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Хоћеш ми се икад вратит’, Да те боље чувам таде, Мисли моја... или жељо... Ил’ спомене... шта л’ бијаде? А она ми канда шапће Кроз тишину благе ноћи: „Нећу ти
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„Кметице!“ рече јој смешно, „Како се, онако, имаш?“ И онда подмигну грешно. Кметица затури главу и засмеја се таде, Па гурну кравара тако да овај на земљу паде И чисто рикну од среће...
Идући бодро и лако, Одевен у селско рухо кравара погледа тако Да овај претрну само. Њему се учини таде Да ово лукаво дете све тајне његове знаде, И разрогачи очи.
узвикну ћата и бурно на кмета наже, Ногом му удари трбух, и кмет се од бола саже, И само зајеца тешко, силно се заљуља таде, Издиже палицу горе, ал' пијан на земљу паде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина. (Смрт војводе Пријезде) Како таде, тако и данаске: нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу.
Како таде, тако и остаде, да и данас онђе иде рана: зарад чуда и зарад лијека, која жена не има млијека. 4 ЖЕНИДБА КНЕЗА
ђевојке младе кујунџинке, за њу дао товар и по блага; наслужи је црвенијем вином, поклони је стару Југ-Богдану. Таде ће се Богдан замислити чим ће тебе, Лазо, даривати, те ћу њему онда поменути за Милицу, ћерцу мљезиницу“.
Кад су били краљеву шатору, рече таде Вукашине краље: ,,Благо мене до бога милога! Ето мене мога сина Марка: Он ће казат на мене је царство, Од оца ће
“ Шути Марко, ништа не бесједи, на шатора не окреће главу. Кад га виђе војевода Гојко, таде Гојко ријеч говорио: „Благо мене, ето ми синовца! Он ће казат на мене је царство.
Како таде, тако и данаске: нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу. 52 СМРТ ЈОВА ДЕСПОТ
Кажи, сине, кака т' је невоља? Каку сам ти жалост учинио?“ Рече таде Новаковић Грујо: „А мој бабо, Старина Новаче, мене јесте голема невоља: ти си, бабо, друштво иженио, иженио млађе и
Нема нама друга најбољега, нема нама од Сења Тадије! Богме нам је Таде погинуо“. Онда Стојан иза гласа виче: „Ђе си, брате, од Сења Тадија?
на друм пред Турцима, посјекосмо тридест сератлијах, и отесмо тридест јагањацах, те дадосмо овцама јагањце“. Таде паша говори Михату: „О Михате, турски душманине, ђе се мука код главе нагнала, па та мука глави не помогла, и ту муку
Лов ловио три бијела дана, лов ловио, ништа не добио; а кад трећи бјеше око подне, таде добар шићар задобио, уватио хајдук-Вукосава од Приморја, мјеста питомога.
Невјеста ми стаде вечерати, свијетли јој Бојичић Алиле... Кад свануло и сунце грануло, таде узе свијетло оружје, и посједе коња големога, па отиде на тамничка врата.
Кулу гради од двадест тавана Тавнава — Тамнава, предео у сливу реке Тамнаве тавни — тамни тавница — таминца тадај, таде — тада тазе — свеж таинџија — онај који се стастара о војничком хлебу таки — одмах: Како с коња, таки за трпезу