Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нема нама друга најбољега, нема нама од Сења Тадије! Богме нам је Таде погинуо“. Онда Стојан иза гласа виче: „Ђе си, брате, од Сења Тадија?
Погибох ти данас у лужини“. К њему Тодор трчи по авазу. Кад допаде Тодор до Тадије, али на њег нагазила гуја, љута гуја са Кладуше Мујо с својим братом Гојеним Алилом; хоће Мујо цуру и кочије, да он с
Та у здравље тридест Удбињана, и у главу Сењанин-Тадије и његових тридесет хајдука, ако бог да те се удесимо!“ Кад се мрка накитише вина, све је пјано како и помамно, поспало