Ћипико, Иво - Пауци
ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић.
Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.
Уто запита ријеч посједник Тадић. Сви уоколо упријеше погледе у њ. — Сада ћемо чут' коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников.
— Сада ћемо чут' коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. — Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја ралим господину начелнику у пркос, а то није...
— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. — Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу... Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне
— Ко јема ча говорити му? — Устаде посједник Тадић и као замисли се... — Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...Ма свеједно можете говорити.
— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. — Сиротиња би пуно добила!... Довели би доганце... А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит', — а?
— Ча ће нам поток, неће увик кишит'!... — А како ће се село прихранит'? — опази жестоко Тадић. — Приживиће се ка и досада.. — Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.
— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут'! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. — О чему мислите говорити? — упита начелник. — Чућете ... — Дневни је ред ...
— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. — Ма није сједница закључена... Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности. Тиче се Рафајзенових благајна...
— опази Иво. — Ваља почети ... — Почни ти! — Нисам ја за то.. — Ено ти оца! И наста свеопћи разговор. Тадић нанова хоће да говори. — 'Ајмо, подне је! — завикаше некоји. Ну он их не слуша, већ слиједи говором ...
— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.