Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Министер: „Правда, јето как христијанин! правда, что би нарушил (трактат); а так и Росија тепер с Портоју очен пријатељи! Јест писменој у вас от Аустрији одговор?” — „Јест, токмо в Сербији остал”.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Так, так, так-та-рак! — куцкале су орахове ципеле док се чика Брко превијао од смијеха и викао: — Хајде, лопове, пењи се н
— Так, так, так-та-рак! — куцкале су орахове ципеле док се чика Брко превијао од смијеха и викао: — Хајде, лопове, пењи се на
— Так, так, так-та-рак! — куцкале су орахове ципеле док се чика Брко превијао од смијеха и викао: — Хајде, лопове, пењи се на сланину!
— уздахнем ја и станем да се шеткам по пустој кући: так, так-та-рак! Одједном из ћошка, иза неких џакова с брашном, зачујем некакво тихо цијукање и шуштање.
— уздахнем ја и станем да се шеткам по пустој кући: так, так-та-рак! Одједном из ћошка, иза неких џакова с брашном, зачујем некакво тихо цијукање и шуштање.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Шта говорите, човече; какви таласи, какав Дунав? АЛОША: Ја так написал. ПАВЛЕ: Јесте ли ви такво писмо написали?
ПАВЛЕ: Та оставите, молим вас! (Оде у собу и враћа се носећи један бољи капут.) Тако, скините то! АЉОША: Не так, бога ради! ПАВЛЕ: Та скините то, кад вам кажем! АЉОША (скине). ПАВЛЕ (помаже му те облачи нов): Тако! Тако!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Кô гомила дивљих паса кад нападне тигра звера, так о граја Филишћана на Самсона јурнут смера. Стаде дрека Филишћана, ал' ниједног свата нема да се такне смелим
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ Врло далеко, уз одјек лак, шкљоцара стара опали: так! То Мачак лови далеким лугом, а и не слути шта му је с другом.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Љуби очи жељно момче. 140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку твоју! Која тебе так’ у роди, И посла те насред села, Где јунаци вино пију, Млади момци камен мећу, А девојке песме поју — Те ја тебе
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Цео му тај говор изгледаше као куцање часовника у мрачној соби. Он чита и као кроз сан чује нешто налик на оно: тик-так.... тик-так... Наједаред настаде тишина, и њему се учини да га неко зовну по имену. Он и не обрати пажњу на то.
Он чита и као кроз сан чује нешто налик на оно: тик-так.... тик-так... Наједаред настаде тишина, и њему се учини да га неко зовну по имену. Он и не обрати пажњу на то.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Али мужјаци так ве јегуље не живе дуго; они угину најдаље после три године. Напротив, женке могу живети још доста дуго време, па и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
„А хоћеш” рече дивљан „и на срамоту, ако не ћеш на лијепо.” Так шта ће? већ сједне с њим, дивљан проклети једе, а ђак меће у уста па опет баца у крај.
” Пошто се дивљан наједе, легне крај огња, а ђак почне ђељати један мали шиљак. Упита га дивљан: „Шта ђељаш та шиљак?” Так му одговори да се код оваца сједећи беспослен научио вазда тако ђељати, па да га је и сад та воља допала.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
ње, прислањајући се уз њу под правим углом, видим и језуитски самостан, а на тргу испред ње, много фратара тога реда. Так сада ми пуца пред очима да је црква пред којом стојим она што је познајем под именом универзитетске цркве.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Само уколико се и у наше сне, у наше забораве, није већ ушуљало вријеме са својим несносним тик-так-тик-так. Али ако смо успјели да га се бар у нашим заборавима исприпростимо, какве ли се учаране спиље безвремена не
Само уколико се и у наше сне, у наше забораве, није већ ушуљало вријеме са својим несносним тик-так-тик-так. Али ако смо успјели да га се бар у нашим заборавима исприпростимо, какве ли се учаране спиље безвремена не крију у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На то ће неко из народа звижнути, а жупник изненађен повика: — Но ки је осел так затепен да ни тега не би могел розмети? А на то ће жупљанин: — А ки је врог плот зделал, кад још ни било чловека?
Ћипико, Иво - Приповетке
нијесу знали куд их воде, нијесу ништа тај час ни осјећали, нити су могли да приберу пусте мисли, али црна слутња так се јављала.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Черт ме взе, кед знам чо повједају они. РУЖИЧИЋ: Магарац! ЈОВАН: Аа, то разумем, так има уши како черт. РУЖИЧИЋ: Что уже сотворју с отменијем сим рода человјеческаго! ЈОВАН: Ово је белај на моју главу.
ЈОВАН: Лен су то ходински, богу присам, су пекни. РУЖИЧИЋ: А что јест сије? (Покаже бурмутицу.) ЈОВАН: То је так же пекње, то се вола бурмутица. РУЖИЧИЋ: Всјачески.
ЈОВАН: Е, мајстор Митре, само ја могу ш њиме на крај изићи! Чи је так панове? Ми сме друзја. РУЖИЧИЋ: Да поразит тја Вулкан молнијеју својеју. ЈОВАН: А, то ија не разумем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ваше објатије искрено, как рускаја душа... Ваши мишици так силни, как рускиј кулак... Ми с гордошћу гладим в будушчије...
— Ипак, да потрчимо. А онај брег нараста и као да видим нечије очи, страшне, исколачене, поређане у читавом низу. Так-тук! Ћиу-фиу... врп, врп.
Ракетла... Мрачан хоризонт блештаво трепти... Сенка као да нараста и саобраћајница као да тоне у понор... Тама. Так-тук, так, тук... Ду-ду-ду-ду--ду... Фи-у! Неко је силазио.
Мрачан хоризонт блештаво трепти... Сенка као да нараста и саобраћајница као да тоне у понор... Тама. Так-тук, так, тук... Ду-ду-ду-ду--ду... Фи-у! Неко је силазио. Накашљао сам се да бих му ставио до знања да некога има унутра.
— Господине капетане... молим за мој рачун, бр-брза паљба... по пет, у „плафон“. — Нека буде! — Пали! Так, так так...
— Господине капетане... молим за мој рачун, бр-брза паљба... по пет, у „плафон“. — Нека буде! — Пали! Так, так так...
— Господине капетане... молим за мој рачун, бр-брза паљба... по пет, у „плафон“. — Нека буде! — Пали! Так, так так...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О златоје пролеће! Штиглиц малој с жутовољком по гранчицах скакаја, а зјаблица так са сојком пјесничке красне Даја. Канар птица узвијајет, с числом всјех птиц воспјевајет: О златоје пролеће!
О Савка, Савка, твог стаса танка ко ће љубити, ко ли обвити рукама? Срце ми труне, слез очи пуне, како сунца глед так' и мој поглед за тобом. И в полуношчи утроба јечи, ил' зора стаје, мој вопљ траје, уви мње!
Адову бездну Орфеј, љубезну во јеже спасти, прешед без страсти невредим. Так' ад и море, огњ и горе, преиду смело за твоје тело, љубезна.
Двоумије све ишчезне, истини су трази: С овом зором тма нестане, људи нису врази. Так' у оно свето јутро, јутро нове жизин, Кад се сресмо, мила Видо, једног духа близни, Мој је жребиј дивно рјешен среће
виде красно позориште, На час где вергше Марса љубимци мач, Минерви чисту жертву носе, Њој препоручују чеда своја. Так' роду храбру скиптром под железним, Под јармом, бичем, један к варварству шаг, А с ногу ланац одринувшу, Враћају с'
оне млечну шију Што на ум ме будног не узима; Тада Љуба седи мом на крилу, Грли ме и љуби узајмице, Безмилосну так онежим вилу, Да ми сама пружа усничице; Морфеј готов жеље м’ исполнити, Мило све ми дати пак чини се, То што не
Ну молим те, поточе, — Так’ ти било водице, И расле ти вјечито Наколо ружице, И у теби љубавно Одс’јевале зв’јездице!
Душе лоше Не могоше Сласт поднети, Па умрети Морадоше. Кајње ложе, Вечно ложе Гроб је сваком Так’ нејаком! Људски сине Од прашине, Знај, путниче, Самртниче!... Грозна песма њиних грла У двору је тек умрла.
серпскаго књаза (деспота) Государја Георгија Бранковаца извести народ свој, и в помошч им бити против Турков, јегоже так сотворша, прелшченијем и обманоју похитили и в заточеније поставили јего, идјеже бољеје...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ено му гроба, нек ми не да лагати — викну одушевљено Симеун и показа руком на гроб покојног Партеније. — Так'и ми се рађали! — узвикну весело Мићан и пружи ми пуну чашу башице. — Сама прва кап! Де-де, даље причај.
— Мићане, наточи ми једну, пост јој њезин, да разбијем старе дерте! — Људи моји, нит је так'ије' јунака кад било, а какав је вакат настô тешко да и' и буде! — чуди се и крсти онај за кацом.
А, никс. Судац (умирује га): Не бој се ти ништа. Нешто сам заборавио, па питам господина... Има, Давиде, има так'а школа у нас. Давид: Па баш има у вас та'ка школа терезијанска што се зове? Судац: Има, има.
Ја нијесам крив што ме драги Бог так'ог створио да у једном сату двадесет говора започнем, а ниједног не довршим. Мука, жива мука је мене, главати
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! Штиглиц малој с жутовољком по гранчицах скакаја, а зјаблица так са сојком пјесничке красне даја. Канар птица развијајет, с числом всјех птиц воспјевајет: О златоје пролеће!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нашим пешацима је скренута пажња да не пуцају, како не би изазвали ватру. Али Бугари су ипак пуцали. Тактук... так-тук, повремено, за време целога нашег одступања. И само је један коњ рањен.
Митраљези сколише па никако не прекидају оно њихово бесконачно: кррр!... кррр!... Само некипут чује се: так! так! так! крк!... крк!... крк!... па стане. Ваљда због неког квара, или што је нишанџија погинуо.
Митраљези сколише па никако не прекидају оно њихово бесконачно: кррр!... кррр!... Само некипут чује се: так! так! так! крк!... крк!... крк!... па стане. Ваљда због неког квара, или што је нишанџија погинуо.
Митраљези сколише па никако не прекидају оно њихово бесконачно: кррр!... кррр!... Само некипут чује се: так! так! так! крк!... крк!... крк!... па стане. Ваљда због неког квара, или што је нишанџија погинуо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
дава — Несам тражија, теке... — У кога си тражија, да ти не дава? Имаше ли га у наш варош так’в човек?... — Како да ти рекнем, хаџијо?... Искочи лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам, џимпир, коцкарин...