Употреба речи такну у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. Крунију нешто такну, она побледе. — Па кад ће то?... — Сутра навече долазе просиоци. Гледај те спреми све што треба. А и њој кажи...

Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: — Устани. Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... — Еј...

— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди

Био је ретке среће. Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав. Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... „Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!... Ето, толики бојеви!...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Он такну неваспитану девојку, вели, не може узети. Дигну се и оду. Добро је учинио Љуба што је отишао, јер Татијана, како је ку

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

свежих, мирисних и звучних слика, Ерић вешто искива медаљоне чија је једина сврха: да буду лепи, да светле, да нас такну у сам живац лудог препознавања, да нас усхите.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Али тебе, ој Јоксиме, Споменути овде морам, Јера твоје пусто име По српскима пуче горам'; Твоја песма од Лазара Такну срце сред недара. 18.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

(Ријеч ми се распала на шарене слогове.) - У прозорском стаклу се огледају брегови: вјетар духне - такну се процвјеталим трешњама. - Мати колач износи, босиоком начичкан. Око стола аура, тишинини незуји.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ У срце ме такну светла игла. То јутро шуми. Јесен је стигла. Тезга пуна паприка И ситног арпаџика Чека Да се Наслика.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда калуђер таче штапом најприђе чоека, па коње редом. Тек што којега такну, мртви оживље а коњи се у људе провргоше; па их упита: „Који сте и што сте ви?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Господине капетане, ја сам дежурни официр у болници. — Са с-службом овде, у болници! — и такну га прстом по грудима. — Значи, по-позадини!

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Тај звук га у душу такну, и он се затресе лако, Неверство црње му дође, те букну у њему пакô. Склоност да сваком прашта, па дакле и својој

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности