Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Старци, жене, деца — из такога се друштва састојао наш табор, који се и на најмањи шум, као јато дивљих тица, дизао да прне.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А неблагодаран ... уви! је ли могуће да је човек неблагодаран? Не дај, боже, такога у роду! 13 Лав и бик Стар лав сретне млада и јака бика, и не уздајући се јавним сраженијем победити га, приступи к
Зао и пакостан оном је најгори ком је најближи; напоље такога из града и села, да људе не трује! Хоћеш ли знати, веле наши добродјетељни стари, какав је ко: не питај надалеко,
А пуштати се всегда варати и за нос потезати, то је сасвим луда простота, за такога се ужа рећи: Прост као магаре, гди га ко привеже ту стоји, нити мисли би ли се како могао одрешити.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!... Очи ће вами искакати од мојега благослова!... Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити... Дошао је курјак до оваца... 7. РАСЦЕП Иван стиже дома.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Хајд да те одведем у вајат да те, болан, ђед не види такога! Ходи да спаваш! Не бој се — испросићемо ми теби девојку... баш ако ћеш и Аноку! — Хоћу ја, богами!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ту их тако распудисмо, ту је био такав покољ, да ни најстарији Црногорци такога не запамтише. Пушка се слабо чула, но је све јатаган радио.
Да смишљаш створење у свему и по свему неналик на оца и на свој род, вјеруј не би га смислио такога, као што је тај Кићун Радојев!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
си девојка И људска те одојила дојка, Кажи брату, ол' девојка била, Оли чарне ове горе вила, Јера чуда, веруј ми, такога Још не видех за живота свога, Па оли си из горице вила, Ол' те барем вила одојила.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Пак хоћеш да ти бољи после мене дође. Ај, ај, мој Хорваћанине, видиш ли што примисал неба чини! Послати такога који ће ти хака доћи: и опет ти ј кажем да нисам се ја за те молио, горе би прошао.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— О, ти слијепче слијепи, — вели она њему — очи ти испале и кад сам те ја такога познала! Ти ништа не видиш ван да ти се о нос објеси! — Те ти она сад опет оде у поље гдје је дечко пасао говеда.
Кад га крава видје такога, наједанпут ће проговорити, ма баш као и крштено чељаде: — Мој синко, — вели она њему — ти си доста сад јаки, више ти
Једанпут срете га турски цар на сокаку пијана, и стане га карати што је толико благо попио и до такога срамотног стања дотјерао; но он се окорно осијече на цара, говорећи му: — Што је теби стало што ја пијем?
рече му: — Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу турску вјеру и, турске ми вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је од кад ја знам било.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас! Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља! Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом. Прва лимунација од Косова!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Даље, можда ћеш замислити каквога старца у дугим мантијама са штаком у руци. Нити је слика ни прилика такога! Острошки игуман Ђорђије, то је човјек у пуној снази (и још каквој снази!), а на дебелу дорату јаше преко снијега.
Весело! весело, дјецо!“ ВИИИ Од Ћурђева до Тројичина дне било је те године шест недјеља размака. Такога прољећа није се памтило у овијем крајевима, гдје ријетко и бива прољећа.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ти сијаш по целоме свету, ниси ли гдегод видело такога и такога човека.” Сунце јој одговори да га оно није дању нигде видело, и пошаље је к месецу да пита њега није ли га он
ти сијаш по целоме свету, ниси ли гдегод видело такога и такога човека.” Сунце јој одговори да га оно није дању нигде видело, и пошаље је к месецу да пита њега није ли га он где
ти сјаш целу ноћ по свему свету, ниси ли гдегод видео такога и таког човека?” А месец јој одговори: „Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру, те
мајци, те јој приповеди све како је страдала, и како је дошла да пита њенога сина ветра није ли он гдегод видео такога и таког човека.
Онако трудан сједне испод једнога високога дрвета, да такога у свијету није, и зачује наврх њега ђе се двојица у велике дегају, па погледа, кад ли долећео виленик и вила, и
Онда му она рече: „Иди опет на ону бунарину па вичи: „Шура, шура.“ а он ће се срдити и рећи ће ти: „Аратос ти и такога зета.“ а ти му кажи: „Невоља ме тера,“ па му приповеди све шта је и како.
Он послуша жену своју, отиде на бунарину, и стане ви | кати: „Шура, шура!“ а шура му се срдито одзове: „Аратос ти и такога зета, шта ћеш опет?
Онда му она рече: „Иди опет на бунар, па вичи: „Шура шура,“ он ће се одазвати и срдиће се па ће ти рећи: „Аратос и такога зета.“ Али ти му кажи: „За Бога! невоља ме тера!“ па му приповеди све редом.
“ Он послуша жену, отиде на бунар, па стане викати: „Шура, шура!“ Он се срдито одзове: „Аратос и такога зета, шта ћеш опет?
се рече му: „Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу Турску вјеру, и Турске ми вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је од кад ја знам било.
“ Е вели, мој брате, рече воденичар: „Лако ти је ићи на војску; да ја имам такога коња, тако оружје и таке хаљине, и ја бих ишао.
Један пут срете га Турски цар на сокаку пијана, и стане га карати, Што је толико благо пропио и до такога срамотног стања дотјерао; но он се окорно осијече на цара, говорећи му: „Што је теби стало, што ја пијем?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Архим[андрит]: „Такога би[х] ја терзију с његовим истим аршином по леђи.” Еп[ископ]: „Дакле, лекар који се само зове лекар, а не зна лечити,
Маленица псује и ружи Јању, говорећи, који му враг рече баш у време такога смеја пити! Јања, са своје стране, испричава се и правда, одговарајући да је он почео био пре смејања пити, које није
Он има обичај рећи да богат човек без науке (ваља овде разумети такога богаца који с богоданим својим богатством никаква добра општеству и роду својему не чини, дар божији закопан и
комплимента простосердечно зовну нас да идемо у њи[х]ову варош, говорећи нам: „Море, луди сте ако не дођете; море, такога места нити сте вид’ли на свету, нити ћете видити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
пак му приповеди сву своју невољу; најпосле му рече: — Јарко сунце, ти сијаш по целоме свету, ниси ли гдегод видело такога и такога човека?
приповеди сву своју невољу; најпосле му рече: — Јарко сунце, ти сијаш по целоме свету, ниси ли гдегод видело такога и такога човека?
све што је и како је, па му најпосле рече: — Сјајни месече, ти сјаш целу ноћ по свему свету, ниси ли гдегод видео такога и таког човека?
мајци, те јој приповеди све како је страдала, и како је дошла да пита њенога сина ветра није ли он гдегод видео такога и таког човека.
Кад то чуше дивови, у чуду се загледаше, па му рекоше да им не баца камена, јер такога нема надалеко, па им се жао растати с њим. А старац им вели да он не може друкчије или га неће ни бацати.
— О, ти слијепче слијепи, — вели она њему — очи ти испале, и кад сам те ја такога познала! Ти ништа не видиш ван да ти се о нос објеси! — Те ти она сад опет оде у поље гдје је дечко пасао говеда.
Кад га крава видје такога, наједанпут ће проговорити, ма баш као и крштено чељаде: — Мој синко, — вели она њему — ти си доста сад јаки, више ти
Живјећеш и ти тридесет година! — Господе, — рече мајмун — такога живота мени је доста двадесет година; тридесет ми је много. — Нека ти буде по жељи твојој! — одговори му бог.
Једанпут срете га турски цар на сокаку пијана, и стане га карати што је толико благо пропио и до такога срамотног стања дотјерао. Но он се окорно осијече на цара, говорећи му: — Што је теби стало што ја пијем?
се рече му: — Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу турску вјеру и, турске му вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је откад ја знам било.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Па да се удаљим од такога цвета, То највећа глупост беше овог света. 30 Очи су јој љубичице ране, Лице рујне руже неузбране, Руке мале до
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Буде њега лале и војводе: „Устан' море, млађано Бугарче! Бог ти стару не убио мајку, која те је такога родила и у свате цару опремиле!
Добра коња, а лоша јунака! Још такога ни виђели нисмо; један бјеше у зета царева, и сада је у Војиновића“. Гледале га још три шићарџије: једно јесте
12 БАНОВИЋ СТРАХИЊА Нетко бјеше Страхинићу бане! Бјеше бане у маленој Бањској, у маленој Бањској крај Косова, да такога не има сокола.