Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Него, ето тако мало њивице, мало ’раним свиње, мало кочијашим, — па крај с крајем. Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и откако изиђоше ове сексеруше банке, све горе; па док могу, — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Творци ових догађаја, који су постали историјски, били су очевидно надахнути примером талијанског ризорђимента. Чим је плануо Светски рат, јужнословенска омладина је појурила из Аустро-Угарске, уколико је то било
Изгледа да су овај шири интелектуални хоризонт и пример талијанског ризорђимента допринели, да се овде развију највише националне мисли.
Пао ми је у очи Санзовинијев венац, који је талијанског порекла. Мијачки су мајстори радили и дрворез у цркви Св. Спаса у Скопљу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
са културно напредном Италијом, имајући у својој средини старо романско и талијанско становништво, под јаким утицајем талијанског хуманизма и обнове, пригрлили су талијанску културу и талијанску књижевност, и сав њихов рад је верно, каткада ропско
Помогнут бечким Грцима, он нађе ученике којима поче давати часове из талијанског језика, и сам почне учити немачки, латински и француски, поред тога логику и метафизику.
архимандритом, и са њим у друштву прође Италију, и из Ливорна морем отиде на грчко острво Хиос, где је као учитељ талијанског језика остао скоро годину дана, до 1780.
До 1787, дајући часове из француског и талијанског. На позив генерала Симеона Зорића, Србина по пореклу, некадашњег љубазника Катарине ИИ, он 1787.
мисли и саветовања учених људи с разних језика преведене«; Дамон је преведен из Лесинга; Један пар папуча из талијанског новелиста Гаспара Гоција; Аделаида и Лаузус и Лидија из Мармонтела, сарадника Енциклопедије; Етика, из талијанског
из талијанског новелиста Гаспара Гоција; Аделаида и Лаузус и Лидија из Мармонтела, сарадника Енциклопедије; Етика, из талијанског филозофа Соави.
Јанковић је био главни преводилац српски у XВИИИ веку. Први његов је превод комедије популарног талијанског комедиографа Карла Голдонија Терговци (Лајпциг, 1787).
И то је превод, оригинал од талијанског писца Ф. Соави, чију Етику је Доситеј Обрадовић раније превео. Све су то преводи филозофских писаца, или боље рећи
јуна 1882. године. У Италији, у којој се школовао за време најживљег националног покрета талијанског, Пуцић се загрејао прво за ствар националне слободе уопште, за словенске и српске идеале потом. Упознавши се 1841.
Главна његова дела су коментари Дантеовој Божанственој комедији, Речник талијанског језика, Речник синонима, ЕсТетички речник. Сви ти радови достојно су оцењени у историји талијанске књижевности.
Затим, учитељује по српским селима северне Далмације, у Ђеврекама и на Исламу, потом [1874] иде за учитеља талијанског језика поморске школе у Херцег-Новоме. Ту је остао седам година, [до 1881,] и за то време учествовао [?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ријеч Л'арте! Л'арте!, Ил рапименто делл' Арте била је сачувала за малог талијанског папучара, још увијек, своју магичну мелодрамску моћ.