Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' кад Арслан на ограшју паде, Тад се Талу и згодица даде: „О Хајкуна“, рече, „сад си моја.“ Дирну коња, утече из боја Право Хајци, — весела му мајка!
Обазре се — весела му мајка! То је Тале, и са њиме Хајка. Она Талу срце је понела, Ал' га. неће ево Хајка бела, Њено сунце остало назада: „Пуштај, пуштај!
Ох, Тале је штоно видиш туна, Што с' отима, дивна је Ајкуна. Она Талу срце је понела, Ал' га неће ево мома бела, Њено сунце остало одзада. „Пуштај, пуштај!“ виче мома млада.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па је пету књигу накитио, те је шале Лики и Крбави — на колено Личком Мустај-бегу и до њега од Орашца Талу: „Ето књига, двије четобаше! Да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође!