Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он потом: „Турки в Белградје у твердињи? — „У твердињи, ваше превосходитељство”. — „А сколко их там јесте?” — „Ми думајемо, что јест шестнадцат тисјашч, и болше будет; а и тепер босански везир привел из Босни 7600”
— Он: „Јест там болших пушек?” — Ми: „Јест довољно”. — ,,А Сербов колко?” — „Пјатнадесјат тисјашч, что тепер вооружало сја, а когда
Код оца Ћермана ручам, и с њим одем у секретара Даниловског препоручити се; он сказал: дело је ваше у графа Неселроде, там̓ појдите.
јануара у 1 сат по полдне одем у канцеларију, гди Булгаков даде ме одвести у велику салу; сказал: „Пождите немношко.” Там сидел пол часа. Приде Булгаков и у другу собу графу Неселроди узове ме.
Африка
Пагајерима се журило и ми пођосмо. Код изласка из села, према светлости запаљене траве: там–там; мој први там–там у Африци.
Пагајерима се журило и ми пођосмо. Код изласка из села, према светлости запаљене траве: там–там; мој први там–там у Африци.
Пагајерима се журило и ми пођосмо. Код изласка из села, према светлости запаљене траве: там–там; мој први там–там у Африци.
Пагајерима се журило и ми пођосмо. Код изласка из села, према светлости запаљене траве: там–там; мој први там–там у Африци.
Бој чека са вечером. Кроз стабла и кроз грање чује се подмукли удар у там–там. Вечерам брзо, пијем филтровану воду која мирише на осушену земљу кроз коју се цедила; гадим се.
Бој чека са вечером. Кроз стабла и кроз грање чује се подмукли удар у там–там. Вечерам брзо, пијем филтровану воду која мирише на осушену земљу кроз коју се цедила; гадим се.
Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом по којој
То су говеда не већа од наших оваца. Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забаченој уличици говоре гласно и вичу.
То су говеда не већа од наших оваца. Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забаченој уличици говоре гласно и вичу.
На питање да ли ће бити там–тама, један прислања главу на земљу, слуша и затим показује: „Тамо!“ Мало дале уистину почињемо разазнавати потмуо
Каже да сви спавају и да ми тек за сутрадан може удесити велики там–там. Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом.
Каже да сви спавају и да ми тек за сутрадан може удесити велики там–там. Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај див, који има облик великог медведа, каже му да су они, сад, туђи у свом завичају: „Ви иностранец там!“ Али га теши – да је он, Исакович, сад, свим људима, брат овде. „Ви брат мој, здес!
Он се продера: „Там! Ваше Високоблагородије!“ Иза те шумице, каже, чекао би, да се штаб укрца у скеле, и да скеле ослободи санти леда.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Али, је л' дозволите да вам прочитам писмо које сам јуче од ње добио? ПАВЛЕ: А одакле пише? АЉОША: Из Берлина. Он там има ангажман. ПАВЛЕ: А шта вам пише? АЉОША (развија писмо): Пише руски. ПАВЛЕ: Разумећу толико.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја мислим теби да идем там', Сунашца раног сије плам, Долине густи беже мраци, А поје шиљу строма злаци; Кристални врело вије ток, Ја преко
га у кошницу: И ако воска, меда плод, Он справи кадегод за род, Нек благодарност буде вам Што знасте њега слати там'. Певач дође међ другове. Весело је све, тамбурица свира, чаше се празне, коло се игра.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Најстарија, када чу, рече им: — Тутите, једне нетретните, видите како там ја мудра па тутим! ДОСЈЕТЉИВ УДОВАЦ Оно је био један удовац, имао је три сина ожењена.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Има, како да нема! — Па где је мејана? — Ено, там’. А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо. И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас.
потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем.
— Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. — У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!
— Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу! Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!
Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Не, ја само загледам, ту и там, Свестрано образован, ко Авицена, Обожавам локалну боју и ритам, Свим природним лепотама сам мецена...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и премећући они прстен, какога још у своме вијеку није виђела, тако је био лијеп, мало за тијем претвори се у овцу и там амо кроз камару стане блејати.
“ Ово изрекавши нестаде га као да га земља прождрије. Младић стојећи онђе досади му се чекати те почне там амо кроз гору шетати се док набаса на некакво коло крилатијех ђевојака, па се прикри да их гледа и слуша како пјевају,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад там', бога ти, њу срам, мен' срам. Части ми, бре, тако ми Бога, и мен' па уфатио неки срам. Те пи једну кафу, па опет џакањ
„Ајде“, каже, „на Булевару да идемо.“ Ајде, де, реко', баш на Булевар, неће ме поједу. Па там' удри на неки ликери, коњаци, па шампањци, па после пола ноћ „ајде“, вели, „женске да потражимо“.
Водио сам волове, господин председник, све до шуму, а кад код шуму, а там’ видим баш како стоји комшија мој Срета, знаш, господин председник, што му се жена преклане на дуд обесила, далеко и
„...Пуче пушка, господин председник; кад погледам, а оно зец, там’, там’, овам’, па међу ноге, баш међу моје ноге, господин председник, прави зец.“ „Какав зец? Откуд зец?
„...Пуче пушка, господин председник; кад погледам, а оно зец, там’, там’, овам’, па међу ноге, баш међу моје ноге, господин председник, прави зец.“ „Какав зец? Откуд зец?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Хоћете ли да отворимо прозор, да затворимо прозор. Звонце је над мојим креветом, па морам да га упи там кад ми се учини да би желио дозвати болничарку. Млад је, све му је јасно. Можда малко одвише јасно.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А мени се тако чини: Там’ на брегу кад бих био, Руком бих вас домашио Ил’ јабуком пребацио. По сто миља, веле људи, Прелетите за час
Путуј путе изагробне, Гледај сунце како сија: Онде ће ти руку стиснут’ Текелија. Там’ те неће нико питат’ За живота шта си био, Већ: уради л’ што си могô, Калдрмџијо?
»Стармали« 1882. ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА И Там’ у Балтимору, далекоме граду, Где зверове вешто питомити знаду, Публика је радо у некоме цирку Проводила време уз
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
знаш шта је јестество, Тихо величество, Гди фауни оде, Гди се смеју роде, Гди травчица расте, И пролећу ласте, Там је услажденије, Там је восхиштеније. САРА: дакле, да дођемо к девојки. Би ли се приволели њу узети?
јестество, Тихо величество, Гди фауни оде, Гди се смеју роде, Гди травчица расте, И пролећу ласте, Там је услажденије, Там је восхиштеније. САРА: дакле, да дођемо к девојки. Би ли се приволели њу узети?
Петровић, Растко - АФРИКА
Пагајерима се журило и ми пођосмо. Код изласка из села, према светлости запаљене траве: там–там; мој први там–там у Африци.
Пагајерима се журило и ми пођосмо. Код изласка из села, према светлости запаљене траве: там–там; мој први там–там у Африци.
Пагајерима се журило и ми пођосмо. Код изласка из села, према светлости запаљене траве: там–там; мој први там–там у Африци.
Пагајерима се журило и ми пођосмо. Код изласка из села, према светлости запаљене траве: там–там; мој први там–там у Африци.
Бој чека са вечером. Кроз стабла и кроз грање чује се подмукли удар у там–там. Вечерам брзо, пијем филтровану воду која мирише на осушену земљу кроз коју се цедила; гадим се.
Бој чека са вечером. Кроз стабла и кроз грање чује се подмукли удар у там–там. Вечерам брзо, пијем филтровану воду која мирише на осушену земљу кроз коју се цедила; гадим се.
Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом по којој
То су говеда не већа од наших оваца. Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забаченој уличици говоре гласно и вичу.
То су говеда не већа од наших оваца. Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забаченој уличици говоре гласно и вичу.
На питање да ли ће бити там–тама, један прислања главу на земљу, слуша и затим показује: „Тамо!“ Мало дале уистину почињемо разазнавати потмуо
Каже да сви спавају и да ми тек за сутрадан може удесити велики там–там. Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом.
Каже да сви спавају и да ми тек за сутрадан може удесити велики там–там. Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но тамо добрје, там' изрјадној свјет, там' жити благо, там' гдје мене њет, куди ж' верну еја, злоб не мину еја ја пребједној, ја
Но тамо добрје, там' изрјадној свјет, там' жити благо, там' гдје мене њет, куди ж' верну еја, злоб не мину еја ја пребједној, ја пребједној. 1762.
Но тамо добрје, там' изрјадној свјет, там' жити благо, там' гдје мене њет, куди ж' верну еја, злоб не мину еја ја пребједној, ја пребједној. 1762.
Одвјешчај на сије! „В гори појду западнија, други искати равнија, — у њих и пристану. Прискорбна горлице! Кто тја там' зашчитит от копцов исхитит? Одвјешчај на сије!
Одвјешчај на сије! „Орел мој високопарни, силни, крепки и преславни, тој мја там зашчитит.“ Прискорбна горлице! Чим тја воспоможет, от јастреб одторжет? Одвјешчај на сије!
Дизати серпску лиру: — На лиру нашу цвећа от сопственог На пољу браног радосном руком там' Јунаци гдено бритким мачи Немање простиру стару славу, Харите њежне жар чувствованија Из чиста серца в пјесне
За вас већ расту лаври на Прахову, На Варварину, там' на Суводолу, Врачару, дугим и широким Пониквам, лозничком пољу равном.
К свободи отворене двери; Победа ј' правим јунаком скора. Ти виде, Вуче, међ њима храбрствене Там' Обилиће, овде Косанчиће И Топличане, старог Југа Синове, — мачеве огњесевне.
коња вражјим очима; Сваки му број ти скок: налево, Десно, то на брдо, то пак у дол; То преко струје, страшне и бездне там’! Противу стрела вражјих сматрај му Непоколебим взор, пак затим Несташно по пољу там’ течење.
Противу стрела вражјих сматрај му Непоколебим взор, пак затим Несташно по пољу там’ течење. Њега ћеш видит самој у пени, а Мен’, коњаника, јошт неуморена Где јако г’ држим.
глас пресвјати Дирне л’ пјевчик у клавир, Мир се таки мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми снујемо, Мир там’, овде буде с нам’; Мир у пјен’ју да чујемо, Мир и гласи одзив сам.
Даље, душе, даље! Гле како Дунав струји огромно, Купећ капљице, там’ у море сиње носи. Као богатца живот, час тихо, час спеши буровно, Да величину своју вечити саспе у гроб.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Баци им новац на под.) На, ево бакшиш! КАФЕЏИЈА Брго, све по три кораци у едан да фаћате, па кад мислем да сте там, а ви да се овдека. КОСТА и РИСТА (обрадовани бакшишом одлазе). КАФЕЏИЈА (Сарошу): Седи си, седи си, пиле моје.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али добро је и тако. Мајка и ја ћемо и даље казати: чиновник, а ти прескачи ону рупу а там', а сам'... Кад је Савина жена донела информације са степеништа у магистрату, тачне информације — магистрат и суд су
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– Остави, бре Јанко, једанпут те твоје народне мудрости! – гунђа опет Бора. – Досади ми там' на земљи са твоји Зелени вајати, па хоћеш сад ваљда да ми кажеш да је Нушић Адамско колено? – Има реч Војислав Илић!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Зар ја не знајем шта иде! Иде, Коштана, јесен, дом, кућа, брат мој, м’гла, и гробје... Тој иде. Там ћу и ја! И Коштан, к’д чујеш да сам умреја, слузу да не пустиш. Нико да ме не жали!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Супроћ тога опет дигнуће се јаки големи ветрови халовити, те дор пооткидати ће с ногу људе и разметати там-овам једне од других с вихром у холују.
Пак тако су там-овам трчали на коњи по ветру онако оружато, дор су се спотицали и потурали бусајући један на другога.
у ширине испод земље оде, а спрам свога духања нигде скоро пак одухе не може здесити куд би пак излезао, та и врти се там-овам силовито навирући куд би прошао: зато потреса земљом, докле куд згоди коју дупљу те опет излезе напоље.
Него, идући ми тамо, велик преузе ме дрхат и нека страва напада на ме. Склањам се там-овам, а сва се од страха тресем. Дођох до оних врата што су се пре затварала испред мене. И без страха уђох унутра.
по вашару, већ ако коцкаше, карћаше, свирње, танцовође, и друге које спрдње и маминовце, вику и псовку, протиске се там и овам кроз народ, коњско ли тркалиште и многа сукобна се колија, дизати голем прах, кварећи и засипљући очи људма.
Одвраћаше своје лице да не гледа ангелу у образ му. На ногу при њему стајаше, обрће там-овам главу, очи крије и пожмурује.
У томе чух за собом глас где ми неко рече: »Радуј се обрадована, господ с тобоју!« Обзирах се там-овам и не видех никога. Ка преплашена опет скоро утрчах у кућу, те се закључах и седох прести.
Него тек лажљиво се муте и там-овам бунцају узалуд се метући, без вешта и права калауза књижна им путовођа, и за свашто добра указивца.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Поче стринка Парашкева: — у Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!... Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена
Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!... — Де-де!
Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!... — Де-де! Ласно за тој, мори, Доке! Ће искочимо једанпут!
И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...
И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун... Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!...
А Васка запева: Излегох да се пошетам Низ тоја пуста Битола, низ Еврејското махало, низ тија тесни сокаци. — Там видов моме Еврејче, на висок чардак стојеше, русе косе си чешљаше, дробне си солзи ронеше и жалну песну појеше, у
— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку (Тетка ми се пада, ама је лудо!..). Не слушај гу што си је там при вас зборила! Никој гу неје пратија, — сама си, брљива, оде при вас!... — Хе, лагала је што је зборила? Не ли?
брани и вели да је она лака, и зове га да се огледају: „Ајде да прерипујемо кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там’!“ Али се никако не сложише.
— А ја дор чу’ то, — настави плачући Таска — а мен’ ми се ноге одсекоше, па како да несу моје ноге!... Ћа да седнем там, насред чаршију, — тол’ко си бе’ ослабела оди зорт и резилак голем... — Па која си збори тој?...
! И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там је, зборе си, ноћила сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... — За Доку збореше?!
— по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!
Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу, — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...“ — Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у