Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Певач дође међ другове. Весело је све, тамбурица свира, чаше се празне, коло се игра. Певач то гледа, гледа, и упита7: Кад оће опет венац браће, Оваки да се скупи,
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Видео сам реке обе, Мој Србине, сужњи робе! Не хоре се песме тамо Са лаганих тамбурица, Суморне су песме њине И суморна њина лица, Ал' им језик слатко звони. Којим зборе милиони. Они штују обичаје.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
друга је била, изгледа, веома популарна, јер је прештампана — однекуд међу „веселим песмама” — у београдској збирци Тамбурица, 1854, стр. 38—9. Прештампавајући пак у Забавнику три Витковићеве песме и још три оде, Давидовић је (стр.
“ Деца плачу, Жена куне: „Гром те убио!“ У новосадске песмарице је ова песма ушла може бити из књижице Тамбурица, или најодабраније и најновије српске љубовне, јуначке и веселе песме. Скупио и издао Циђ. Бгд 1854, 39—40.
О. Караџића, Бгд 1854, 166—7, као и у књижици Тамбурица, или најодабраније и најновије српске љубовне, јуначке и веселе песме. Скупио и издао Циђ.
Само прве три строфе њене штампане су и у књижици Тамбурица, или најодабраније и најновије српске љубавне, јуначке и веселе песме. Скупио н издао ЦИЂ. Бгд 1854, 5. — М.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
заузима позу свирача под прозором, пољуби тамбурицу, и по тамбурици и окинутом једном звеку посла пољубац Јулици. Тамбурица Србина је била лепа, седефом ишарана. Купио ју је он сам, од уштеђеног џепарца.
А госпа Нола отаре зној с чела и седе у кревет. Уто се опет чу тамбурица, и ванредно тихо певушење. — О, Боже! — уздахну госпа Нола, и спусти опет главу на јастук.
Зачуше се тад јаснији гласови младићски, и уз њих пратња тамбурица и брача. Из улице од реке испаде друштво. Напред Срба. Удара у живе, и игра.