Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке »мирјанске« песме, каже да је певао: »Вино пије Дочјин Петар«, и »Катице прехвална, свем свету јавна«.
Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас. — Ето, то је певао — вели поп-Ћириница.
Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима. Или удара у тамбуру, или преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (ујесен хвата штиглице), или, напослетку, оде код тетка
Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче, а певуца кроз зубе. Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати са тамбуром.
»Е, а откад то?!« питала се у себи Јула. Сутрадан кад је дошла и залевала, није чула тамбуру да је прати. Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, и напослетку, а зашто момак и да не пева у својој
Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, и напослетку, а зашто момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!! Данас се већ не би ништа љутила. Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.
Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот. Нема никога, учинило јој се само. А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас. Гледа у башту. Тишина; нигде никог. Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.
Па опет, како јој је мило било кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру! Јули је тако мило било, и тако весело плевила башту да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутрадан
А дан после, већ се толико ослободила да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру. Ах, како је Шаци било кад је чуо да му се неко одазива из комшијске баште.
Ах, како је Шаци било кад је чуо да му се неко одазива из комшијске баште. Одмах после те песме ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао: Чија ли је тараба, Чија ли су врата, А чије је оно луче, Што оданде гуче?
зна да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто што је сигурна да стара тетка Макра не удара у тамбуру.
А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму: Сека-Јуцо, што гледите? Ала сте ви смешни!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па згрчи своје кошчате прсте у канџе, као да дави. — Не свира он у кларинет, он је тамбур мајстор. — У тамбуру, у шта било, тек не би више засвирао. Девојка са шкрофулама на врату и образима враћа се из Београда очајна.
Африка
Ускопистио сам се да за једну моју урођеничку, црначку тамбуру пронађем кобилицу која би јој унеколико одговарала. Зато треба обићи све мароканске кафане где има музике.
Лепи млади дерани, одвише лепи, испружени по слами, непомични, замишљени. Не, нема кобилице за моју тамбуру, али се зато пред једним дућанчићем задржавам да чујем грамофон који понавља неку дивљу мароканску песму.
Црњански, Милош - Сеобе 2
што се о мушкој љубави прича, све што се о јединој љубави мушкараца прича – само су приче, као калабалук турски, уз тамбуру. Њен Ђурђе би само у харемлуку био сретан, као и сви мужеви. Да може да бира кад очима зажагри. Данас ову, сутра ону.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он у среди у тамбуру бије, А коло се око њега вије, Ао брацо, ао тамбурице, Удри жешће у те ситне жице, Ситне жице — ситнији кораци,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Буновно се сламком титра о тамбуру, о жице, месечево коло игра — силне, светле ножице. Саме виле и јунаци арханђели небесни, поносити, бледи
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Гребали смо се за чај из његовог електричног самовара. — Wхат хаппенед латер? — упита Џорџ ударајући непрестано у тамбуру, док је своје ноге, дугачке најмање два и по километра, држао сасвим горе, на ормару.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Жалило је ц’јело Сарајево, Понајвише Сарајли Илија: Од јада је тамбуру разбио, Златне жице по путу губио, А терзијан у воду бацио; Терзијану тихо говорио: “Пливај, тони, златан
А моје је увенуло, Већма не може. 215. Ударало у тамбуру ђаче: Тамбура му од сувога злата, Жице су му косе девојчаке, А терзијан перо соколово.
преко отвора текелија - вода која тече, жива вода терзија - кројач који шије одела од чохе терзијан - трзало за тамбуру којим се удара по жицама товар - овде: количина робе или материјала која се одједном понесе, натовари трг - пазар,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
играч и певач свог времена, и кад је напустио школу пошао је у Иланчу, пешке, и вратио се, кроз жита, певајући уз тамбуру. Кад је поп Мита угледао скитницу, свог сина, хтео је да га посече косом којом је косио жито.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Пиће је драгало све одреда, да се није знало ко је веселији. Лаутари су ређали своје песме уз гусле и тамбуру, час удвоје, час мале и кратке конге, час опет дуге десетерске јуначке песме о Мују н Алилу на арнаутском језику.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ускопистио сам се да за једну моју урођеничку, црначку тамбуру пронађем кобилицу која би јој унеколико одговарала. Зато треба обићи све мароканске кафане где има музике.
Лепи млади дерани, одвише лепи, испружени по слами, непомични, замишљени. Не, нема кобилице за моју тамбуру, али се зато пред једним дућанчићем задржавам да чујем грамофон који понавља неку дивљу мароканску песму.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И то је била моја несрећа. После, научих у тамбуру да свирам и певам. ТАШАНА Па где и од кога научи толике песме? САРОШ Па ту, у берберници.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тврда Качаника, понајпрви иде пред дружином на вранчићу коњу косатоме, на вранцу је ноге прекрстио, па удара у ситну тамбуру, уз тамбуру танко попијева: „Млав-планино и планино Стара!
иде пред дружином на вранчићу коњу косатоме, на вранцу је ноге прекрстио, па удара у ситну тамбуру, уз тамбуру танко попијева: „Млав-планино и планино Стара!
“ Кад то виђе Грчићу Манојло, обје ноге низ вранца опружи, те у златне врже бакарлије, а из руку тамбуру одбаци, па десницом за мач приватио, а љеваком вранцу за дизгене, па говори Новаковић-Грују: „Ближе к мене,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
После сваке такве на задовољство извршене наруџбине осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори. Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.
ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму: Зелен зекир, драго моје! Што ми, драги, не долазиш?