Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
избавио од прародитељнога греха, ништа друго не велимо него да нас је освободио од незнања, да нас је извео из таме у свет, да нам је дао право бога познанство, и да нам је показао не само с својом науком него и с својим примером п у
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Да мирише она дуња! Она дуња, и она јабука! Да се слути онај снег! Да се чују од оних кућа из оне таме они пси! А у прозору сија неопран месец!
А да ли Доњи, гвозденим теговима, курварством и лоповлуком, повучен доле у најдоње таме и дубине, својим тасом дотакавши дно, тим силаском у понор и ад, подиже горе, у ону висину, високо изнад шарана и
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тешка је, бескрајна, вечна туга њена На домаку ноћи, тишине и таме. Пред вртовима океан се пружа, Разлеће се модро јато галебова; Кроз бокоре мртвих доцветалих ружа Шумори ветар
С очима већ пуним звезда што ће доћи, Ја ћу да се пустим у то море таме; И заиграће у својој самоћи Срде од чекања и од среће саме.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иако је та земља била у туђем царству и краљевству, они о таме нису много знали, они су је, сву, својом сматрали, добивену од Турака, „мит дем Сäбел“!
Теодосије - ЖИТИЈА
га за руку рече: — Шта ћу, дакле, ја недостојни вратити твојој светости за сва доора, о оче, којима си ме извео из таме преваре и јереси и просветлио светлошћу православља, вером у Христа?
човекољупцу Богу за стадо ваше, које сте од душе заволели, за које се чак до смрти подвизавасте, да се избавимо од таме грехова и страсти, од сваке обузетости злим бесима и крвника и преваре.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ПОД ЗЕМЉОМ Мишић таме мишић меса На исто ти се хвата Па шта ћемо сад Зваћемо све кости свих времена Попећемо се на сунце Шта ћемо
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Сећање ме често косне: дошла је из братске Босне! Луда ала, пуна таме, хтеде да се уда за ме. Али сам одолео, јер сам другу волео.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
С нечим налик на страх помешан с радозналошћу ушли смо унутра и прво нисмо видели ништа друго сем таме која је бауљала дуж зидова.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Овде, над њим, грактале су вране, доле, под њим, светлуцале су широке таме и светлости воде. Везани за старе врбе и стубове у блату, чамци су се црнели издалека, крај ватре.
У ноздрвама само имала је румени и таме, а уста јој беху мања и друкчија но пре, блеђа и сасвим тиха, под једним, непрестаним, чудноватим осмехом, који се
Ноћи пуне трава, таме у шуми, жбуње са дивљим, црвеним плодом, жубор вода, а нарочито светлост неба, звезда и сазвежђа, пролазили су над
Изнад дубоких провалија таме, поглед му се опет заустави у великим наслагама снега што се спуштао по урвинама у белим потоцима, пуним камења, изнад
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
травку, неки камен, неку руку, лице, а нисам — јер да то учиним више не бих могао наставити свој пут, »а тада глас из таме рече том човеку: узмеш ли мало тог камења из таме, покајаћеш се — узмеш ли га више, опет ћеш се покајати, па тај човек
да то учиним више не бих могао наставити свој пут, »а тада глас из таме рече том човеку: узмеш ли мало тог камења из таме, покајаћеш се — узмеш ли га више, опет ћеш се покајати, па тај човек узе мало, а када изиђе из пећине виђе да у рукама
А онда се однекуд одозго из таме појавише две голе мушке руке и Андреа, уздахнувши, потону у траву. Да ли је то био Синан?
Врати је на косину метала одлучан покрет дланом, који је једноставно приби за »дијану«. Ова се благо заљуља. Из таме тада искрснуше и остали. Неки од њих су држали боце пива у рукама. — Придржите је! — нареди им вођа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Светли с' гора и долина, А путнику душа плану, Па закликта од милина: „Ој сунашце што разгониш Пусте ноћи силне таме, Ој ти небо штоно рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо штоно гајиш Миле песме, миле тице, Ој ливадо што се
Мила моја мене чека — Чекаш и сад, злато моје? Брже доле, сунце благо, Брже амо, ноћне таме, Амо брже, моје драго Да не чека више на ме. (1843, 25. нов.) ЦИЦ!
Ао мисли, тужне срца тајне, Мисли силне кô звездице сјајне, Звездице се осмевале на ме Кô да веле: о не бој се таме, Јоште мало, па ће данак сванут, Јоште мало, па ће сунце гранут, Свету једно, а до два тебека, — Сутра, сутра, о
стазу, Па ударим кроз камење неко, Бог поможе, већ мисли утеко, Уједанпут зину пакô на ме, Та јаруга, брате, пуна таме, Оцек страшан, ао мога јада, Што ћу тужан, куда ли ћу сада, Да л' јаруга да мене прождере, Да л' да смлави црни
грану и купину, Успузô се стени на висину; Дођо тако превесело ванка, Па угледа опет бела данка, Избави се таме и гудуре, И сунашца дивна из гудуре.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
родитељи — све се претворило у бездушне ланце и кваке које те сапињу и вуку некуд у тијесну бездан затвора, пуну таме и безимених страхота.
На првом конаку Перајица се врти на свом лежају, пуше и најзад сједне и припаљује цигарету. Однекле из таме јавља се познат гргутав гласић: — А и ти будан, куме Перајица? — Ма зар ти не спаваш, дијете? — чуди се пушач.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А кога зову, кога ли маме синови таме? Зар оног ком је, жив док је дисô, кроз оба света летела мисô, пасала смело невиђен свет?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Гдјекоји помисли: „Кад ћу се кајати, зашто да га носим?“ а гдјекоји: „Дај барем један да понесем!“ Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење: онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Гле, она ми се нагињу над раме, Изразе шапу додиром што вређа; А љубав их је зазвала из таме Што дуби сенку испод ових веђа — Љубав што слепа је за последице, Видовита за све што наставља је: Л'амор цхе мове іл
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У првом сјају месеца и сунца шарени жар се, играју колеса по писму свода - орах таме пуца; а „орган слаби“ мучи се и труди у љусци плача макар да заруди. Од палих речи творим ли небеса?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Ипак у души остаде искра, роди се чежња млада: ех, нека зиме, и нека таме, срце нам грије нада. Пролеће никад умрети неће, опет ће доћи сунце и цвеће.
Чува га, пази вољена мајка. Дечак је снове сањао страшне, буди се, тражи спас. Из ноћне таме, спремно и будно, јавља се мио глас. Залуду тмина јуриша глува кад мама добра дечака чува.
На великом Јупитеру узимају мачку меру, спремају се да га деру. Једне ноћи пуне таме из Кумове сјајне Сламе украо је драгуљ леп, окитио њиме реп.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
„Прихватите луч слободе Усред ове ропске таме; А старији нек вас воде Где гинути вала за ме: Књига, то је луча твоја, Србадијо, надо моја!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
дијалога и на лествици слатког бруја затрепти нека заборављена жица излишно је мислим што у сну бежим у неке дубље таме кад се и на тим небесима доњег спрата јављају бурне ескадриле авиони провидних крила спуштају се на периферијске
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас. Обоје се запрепастише. И ако су непрестано о таме говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити. А оно гле!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али, кад читаше о Бризеји, што се буди, и отвара очи, пуне таме, у зори, бол неизмеран паде му на груди. Јер свему на свету беше утехе. Свим мислима, за све јунаке, и грехе.
И, неизмерно слабе, све те трешње, што се вуку са мном, по свету, са земљаним лелеком. И, тако, без таме, дух мој са мрачним воћкама покрива ме. И, тако, без имена, са истом жалошћу милујем брда невиђена.
Најновија уметност, а особито лирика, напада се, већином, због њене „таме, неразумљивости, декадентности“ итд. О томе се не може говорити без ироније!
Ти зидови, те таме, ти врхови, ти оштри, високи вијузи пробудили су у мени очај и мржњу. Ја изненада, пребацујем све: оцеве, што траже
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
онај што је имао косу као пласт сламе, И становао у густом шипрагу поред Дњепра, Једне мрачне ноћи, потпомогнут од таме, Украо је Радгуну најдебљега вепра. Шта то чух? Озбиљни старци, имају и браду, — Ух, ух... — А понекад краду!
Освета! Како је слатка освета... Она је ко сунце што сја из таме... Гледај, овако изгледа посета Не једне, него три старе даме! Освета духовни наш је ужитак!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Помени ме у молитвама, мила, И ја ћу знати у часове таме, Кад опет груне нечастива сила, Да добра душа твоја пази на ме...
ЈЕФИМИЈА Јефимија, ћерка господара Драме, И жене деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар манастиру.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Сима Пандуровић ПЕСМЕ Садржај И 2 БИСЕРНЕ ОЧИ 3 ДОГОДИЛА СЕ ПЕСМА ОВА 5 ПЕСМА ТАМЕ 7 ВРЕМЕ 9 БЕЗ МОТИВА 11 У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ...
У време плавих јоргована, Кад с цвећем пупи чежња нова, У доба рâних мајских дана Догодила се песма ова. ПЕСМА ТАМЕ Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени.
СА СВОЈИМА „О, куку! куку!“ певали су петли. Скочих у страху. Поноћ. И из таме Ноћи и бола видим где светлуца Очију безброј управљених на ме; Очију безброј злокобно се светли — Мистике бића
МРТВИ ПЛАМЕНОВИ И Саранили су њене очи сјајне У таму гроба, у живота бол; Саранили су њене руке бајне У царство таме, самртнички дол.
Дуго је већ завист кобне мреже плела У труломе царству, под окриљем таме, Да најбољег сина своје земље склони. И мржња ју је успеху довела У предвечерје најстрашније драме, Када су
Или се неће повратити крају Прошлости којом падају сад таме, Прошлости драге, остављене, саме, Засуте болом у раскошном мају, Док дани горке судбине јој трају?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И ево пишем вам да радост ваша буде испуњена. И ово је вест који чух од њега и поведам вам да је Бог светлост и да таме у њему нема. Ако кажем да заједницу са њим имамо, а у тами ходимо, лажемо и не творимо истину.
(Еф. 5, 13) Због које благодати, брате мој, светлости остављаш дело, а таме чиниш? Бојим се, рече, молећи, а онда зла чинећи која Бог мрзи, не бојиш се, а за добра се бојиш?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СОФИЈА и ВЕЛА (односећи леген, ибрик, пешкир, силазе у кујну, из које извирују женске; све се губи у дубини таме кујинске). ЈОВЧА (пали, пуши, и срче каву; окреће се жени): А ти... шта је?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Већ кријемо и очи, као да сакривамо љагу. Из ваздуха, из таме бачен, ево га како ниче И пробија крик и из нас. То чуј: пред хладним нечим Небо и земља живински криче, криче.
Далеки двојниче, близ, из сличне таме, Стару нашу реч ми преко мрака хитни: Како смо под ноћном звездом сами, ситни.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А како да се спасе? Мајка изроњава из зеленкасте таме. Па она има човека! Здрав је. У фамилији Катићâ сви су имали деце. Није кривица до њега. За пород су жене криве.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
“ пробио је тескобу таме. Био је прави час, змајеви су, за трен, били на бедемима, турски војници, лица смрешкана од чуђења, јурили су са
Нешто од тог праха обложило је и дечака: у таме у њему и ван њега наишле су искре, бића прозрачне радости, лебделе су и осветљавале.
Било како било, он се ослањао на ту тачку и она га је водила. Без напора је тумачио знакове којих је свет таме био препун и почео је да разумева језике ваздуха и тла.
Пред тим играма окрњене таме и окрњене светлости, Кнегиња лако пристаје на сећања и одмах види себе како, између Јеврема и Јована, Господареве
септембра, извезли на излет у Кошутњак, до Хајдучке чесме, и кад је угледао воду што истиче испод зеленила свег од таме и светлости, и небо, тако удаљено а ипак присутно.
године. Свуда је, у људима, сусретао тако отровне таме да се и сам, ускоро, осетио сасвим изнурен. Што је дуже боравио у Букурешту, то је Доситеј бивао суморнији, иако није
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тешка је, бескрајна вечна туга њена На домаку ноћи, тишине, и таме. Пред вртовима океан се пружа; Разлеће се модро јато голубова; У бокору мртвих, доцветалих ружа Шумори ветар тужну
М. Ракић ЦXВ ЈЕФИМИЈА Јефимија, ћерка господара Драме, И жена деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар Манастиру.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
одржава, распрострања свијетле границе и позива на слатко битије из смртнога опширнога лона многобројне заточнике таме.
Простор цјео у стара времена бјеше св'јетлим засут шаровима, лица таме нигђе било није. Шар свакоји једне величине, са нашијем сваки једнак небом у свјетлости и у опширности.
Ах, како је земља напуњена с идолима свакога изрода! О, како је лице свемогуће мрачна глупост обезобразила! Таме цар се зли обрадовао видећ име неба подругано, видећ људе ђе свакој мрскости са тамјаном олтар окађују, видећ
Попа, Васко - КОРА
топлим шеширима Прсти сутона вире Из обудовљених рукава Зелена страва ниче У питомим наборима У ЗАБОРАВУ Из далеке таме Исплазила се равница Незадржива равница Разливени догађаји Расуте увеле речи Изравнана лица Овде онде Понека рука од
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
призматичне боје, оне које се показују при пролазу сунчевог светла кроз стаклену призму, објасне мешавином светлости и таме или различитим згушњавањем светла.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ћутали су и чинило се да не дишу да не би нарушили тишину. Оздо, из потпуне таме, подизале се горе ка светлости мутне ноћне магле, згужване у бесформне масе, па се вукле, надимале и полипском
Настаде мртва тишина, и све се нетремице загледа у сведока очевица Ђоку Евстатовића, који ће ето сад онај густи вео таме са страшне тајне да открије... „...
дечко, познавао много њених вршњакиња, и због њих патио и радовао се, а старе моје успомене лежале су у таквој дубини таме да за њих и нисам имао осећања поред оних што сам их широко делио садашњици.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем. То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А гдјекоји: — Дај барем један да понесем! Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење. Онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У хармонији светлости и таме, Лик душе трајно где се од нас крије, Где свести нема, већ идеје саме, Откуд бол слеће, да осећај свије У мени о њој,
И тебе с венцем. А туга се сплела У тајну жељу, пуну нежне таме, Која ти скрива лице све до чела, Под којом мислиш, непомична, на ме.
Дуго ти причам, занесен, у жару, Будућност нашу што се дрско крије, И ону песму о срећноме пару У земљи, куда никад таме није, Где љубав влада, где станују жуди.
Дан јулски и врео уморан одлази. И док шушти лишће све више и више Таме, мрака, мира по парку долази. То ноћ у спокојству тишином мирише. А бол шири крила... Ти си дивна била.
ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ Ево данас умор пао на ме. У очима поглед заборава, Моја свест ми, у даљини таме, И дух, к'о цвет у јесени, спава, И дух спава. Ја не појмим сада Да л' је било живота, и када? Сјај и боли по'абани.
Гроб, и гроб само. Све изгледа као Отворен сандук живота и таме: Ту спава небо, земља и пакао, И лик свршетка, и крај панораме. Ту некад ја сам живот свој плакао.
Изгледа да су мисли, жеље моје, Постале сенке, нека врста таме. Моји су дани данас једне боје. Видим да данас више немам неба, Да моје очи за њим и не маре; Видим да мени још
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
истој су песми звуци које је Дучић назвао свемоћним садржани у чистом безгласју, а неодољиве боје и слике у самом срцу таме: Знам, чува безгласна жица Све звуке неба и света, И црна поноћна клица Све боје сунчаног лета...
Зато иза свих прича које у његовој прози налазимо, можемо дослутити древни мит о борби између светлости и таме, добра и зла. Ту исту борбу наслућујемо и у беспрекорно изведеној новели „Мост на Жепи“.
(„Једини сан“) Код Растка Петровића налазимо – свакако и због тога – једно донекле неочекивано опонирање ноћи и дана, таме и светлости, затвореног (ограниченог) и отвореног (безграничног) простора.
Зачетак такве појаве налазимо у стиху: „на столу лежи мртви леш таме“. А најважније је, разуме се, што је оваква врста слике у ранијем песништву била спорадична и усталила се тек у
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Цео је пут приказан с једне стране као кретање у све мањи и све затворенији простор, с друге као игра таме и светла: крећу се кроз таму и маглу, толико густу да се и по образима осећа, а испред њих светли фењер који носи
и покрет: над челом и носем „она је имала неки сјај, од треперења светлости, у „ноздрвама само имала је румени и таме”, а уста су била „под једним, непрестаним, чудноватим осмехом, који се није губио ни онда кад га чудно погледа”.
Овде, над њим, грактале су вране, доле, под њим, светлуцале су широке таме и светлости воде. Везани за старе врбе и стубове у блату, чамци су се црнили издалека, крај ватре.
Изнад дубоких провалија таме, поглед му се опет заустави у великим наслагама снега, што се спуштао по урвинама, у белим потоцима, пуним камења,
Још је важније, међутим, што се после прељубе, на измаку већ сутрашњег дана, сенке - ти комади таме - постепено сједињавају у мрак који се над госпожом Дафином склапа и загушује је: „Отежале главе, она тек сад примети
па све до мрклог мрака који јунакињу загушује, а и њену смрт навешћује, постепено преобраћају у симболичко степеновање таме насупрот такође симболичког степеновања светла и белине.
Има у овој песничкој симболизацији светла и таме нешто од прадревног митског разлучивања светла као начела живота (рађања) и таме као начела смрти.
овој песничкој симболизацији светла и таме нешто од прадревног митског разлучивања светла као начела живота (рађања) и таме као начела смрти. И Постоји, очигледно, тесна веза између Суматре и Дневника о Чарнојевићу.
у видноме пољу средишњих ликова романа: исте завичајне и туђинске реке, воде и небеса; исти контрасти између светла и таме; исти одрази, преврнуте слике у води и злокобне сенке; и исте, на крају, слике пејзажа, све у покрету, лаке и
Њихова се множина, међутим, условно може свести на три за тумачење Сеоба важна момента: (1) сенка се као део таме опонира са светлом; (2) будући да се светло и свет у обичноме доживљају међусобно повезују (није случајно што те две
Краков, Станислав - КРИЛА
Рањени ађутант мисли о јуришу. Да ли је то баш прави јуриш био? Није видео непријатеља, ни клања. Сећа се само таме, неких црних сенки крај себе, оних бодљика на жици, али се сећа још и оних многих у р а!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пожали дакле и овога кукавног варвара, што овде лежи пред тобом, као жалосна жртва своје умне таме И преступних тежња турских великаша. Он не би био оваква звер да је благодетна просвета продрла у његов мрачан ум.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ево нам сна на јави, Ево нам жива нада. Ево нам јарка сунца, — Сад нигде нема таме; Ево се смеши на те, Ево се смеши на ме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Грр-у! — разлежу се експлозије од бомби. „Ево га! Удри!“ — И по четворица навале бајонетима на бугарског војника. Из таме истрчавају други. Настаје бодење, јаук, болни крици... Натрчасмо на неко камење. „Трећа чета за мном!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
мозак у вам’ роји, Вас штапићи воде слепи У спасења стан тај лепи, Путем пуним црне јаме, Пуним вечне шумске таме, Путем глатким и клизавим, Пуним цвећем мирисавим!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
— Верујем себи, не плашим се речи: Ја имам Бога, пред ким се не клечи. Верујем себи у часове таме. Кад јечи тартар и кад бакар бљује; Верујем у час и погрде саме, Кад ми у лице смеје се и пљује, Верујем себи у
У моју душу сумња се прикрада, Јер видим да смртна хармонија влада У тој мешавини светлости и таме. И тад као херој после страсне битке Одморишта хоћу без страсти и жара, Већ да ми се душа на души одмара И да
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
већ тече искључиво из осетљиве свести оболелог музичара, суоченог са смрћу и замишљеног над вековечном борбом светла и таме, бића и ништавила.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Од зиме се не јеже, страх срца им не стеже, јер на планини одрасле су саме. Но иза сна — ведре таме, трепет их чило што сниле, па сунцу, магли, па пропланку ћућоре белу тајну на уранку.
о мируј, мируј. Шапата неспокоју овом, вапаја не. ИИИ Знам, по стрелицом је таме, те и у камену раздани. И замукнув ли, зраком то незнани заведри дан.
2 Мркло кад језгро живота, замрачи њим и празни умља вид. Из таме себе тамом потеци ван; ругобом ноћи штурину оплоди дан у видела непребол, у стид.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
копље управљено према доле где још ничега нема, али сад ће Матија, већ умаче четку у ћасицу беле боје, одмах ће из таме изронити гадна неман. Гадна? Јесам ли рекао гадна?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Као какав фантом гледа ме та двоимена варош из таме, и буди у мени безброј успомена. Њен сам ратни заробљеник био, и у њој би ми четворогодишња жудња за слободом срж
И би светлост. И виде Бог да је светлост добра; и растави Бог светлост од таме. И светлост назва Бог дан, а таму ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
Ја те посматрам одавде са дивљењем и синовљом љубави. Тамо из таме изалази у сунчани дан грчки архипелаг. Дан је свануо на Наксосу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПОЗДРАВ БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Ој сунашце, што разгониш, Пусте ноћи силне таме, Ој ти небо, што но рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо, што но гајиш Миле песме, миле тице, Ој ливадо, што се
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Моји врти, више не чекајте на ме, Вратити се нећу из студене таме Свог живота... Сунце полагано гасне... Хладни сутон пада... Ноћ све ближе иде...
Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи, Докле из таме све у окна моја Кô слепо око позни месец буљи. 1911. ЕЈ КОЊИЦУ Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило, Гдје је
О, како је онда пуно сунца било!... А сад?... Свуда мутни облаци и таме... Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило!... 1911.
Моју клетву нико Дочути неће, баце ли се на ме; На људску пакост ја сам давно свикô, И знам да сунце не боји се таме... Пророчким гласом будићу из гроба: Истину мртву и слободу роба Што спутан сунца завичајна жуди.
63 Свуда где сам, око мене Помрчина, густе таме, Откад мило не гледају Твоје сјајне очи на ме. О, љубави златне звезде, Пресјале су ваше моћи, Испод мене понор
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Из таме вековног робовања она се помолила као сунце из мутне ноћи и плахо заискала своје право на живот човека. Она је храброшћ
Има отад седам годиница, већ овуда нијесам прошао“. Истом они у бесједи бјеху, док се прамен запођеде таме винограду уз равно приморје. Погледаше три српске војводе, ал' ето ти Љутице Богдана и са њиме дванаест војвода!
свану и ограну сунце, у Косову ниђе никог нема, црна тама све поље застрла, не види се сунце од облака, а из таме јунак излазио на ђогату коњу виловиту, а ђогат му у три ноге храмље, — на њему је остарјели ђедо, прекрстио обадвије
Гледа Хајка из зелене траве, често гледа под Кунор планину, ал’ се прамен запођеде таме а од паре коњске и јуначке, позна брата Мустај-бега Личког и за њиме тридест Удбињана, а не смије Стојана да буди, већ
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кврц! — одједном пећина ишчезну у потпуној тами. Мачак дрекну: — Ајој, пали лампу! Тишина. Из глуве вјечне таме никаква одговора. — Јованче! Јованче, гдје си?! Опет ни гласа. У хладној тами одјекну само једно јасно: штроп!
Да им је сад неко прискочио из таме, могао их је слободно макљати као два говечета, они се не би умјели ни помаћи с мјеста. — Еј, упалите опет лампу!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Велико је то безумство ко то тако држи и хвали самоуке ђаке без учитеља вешта. Близу је ко таме лажа и превара примесна на макарситосу а не цела јапија. По малу се умље бистри и уши се чисте!