Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ноћ је тамна, просторија пуста... па нека је та светлост и воштаница у рукама онога који већ умире, опет му ведри мрачну стазу,
Његове мутне очи плануше љутито, по бледим образима разлила се тамна румен увређенога љубавника. „Нећеш ти више, Грлице, ићи на казан!
Кад смо били близу Чукурове куће, застанемо мало, колико да разгледамо околину око себе... Ноћ беше тамна, нигде ништа ниси могао видети; око куће засађен густ шљивар, у његовој сенци ништа се не миче, све је немо...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Верхови превисоких гора остављају далеко под собом црне облачине. Многа се у месецу тамна места виде, ништа мање он нам велико добро чини кад нас у ноћи просвештава.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Они су гутали његову причу недахнимице... И прође дан као да га неко украде... И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра...
Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано. Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И та тамна жеља негде у дну груди Расте, кô поплава какве мрачне сене. И свакога јутра будна је пре мене; И често загреје, и
И негдашњег срца, никад неречена, Притајена, тамна, реч хтеде потећи... А кад пође као безнадеждна сена — Никад можда нисмо били ближе срећи.
И откуд на ове брегове, куд које Падате, о срца, као вихор вила, И сунчате тамна и велика крила, Безумно пијући све звуке и боје.
“ МОЈА ЉУБАВ Сва је моја душа испуњена тобом, Као тамна гора студеном тишином; Као морско бездно непровидном тмином; Као вечни покрет невидљивим добом.
Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
батерије, Христић за својим писаћим столом, зловољан и расејан, не знајући шта ће и куда ће а осећајући само да нека тамна будућност стоји пред њим, скицирао је одговор на сва постављена питања у оном строгом, неумитном и пуном страшне
Африка
Риболови. Плетена ловишта. Река тамна као опал, склапа иза нас и расклапа пред нама своје огромно високе и густе шуме које је окивају.
Овдашња тамна Ева је израз овдашње тамне природе; њена округла рамена преливају се као јаке воћке, а врхови груди јако набубрели
Већ раса Бауле, и после све више друге, кад се иде к западу горњом ивицом прашуме, није више црвенкасто тамна као на морској обали, већ црно плавкаста.
Њихова тамна тела у жутој високој трави, испред далеког плавог неба, чудно изгледају. Сликамо се са њиним дрвеним бубњима, добошима
На све стране пожари. Обасјавају џиновска стабла и лијане и вреже које се сасушују од врелине. И онда опет ноћ сасвим тамна. Изненада јасно, као највећа звезда, засија око пантера.
Овај нас љубопитљиво чека све док не разазнамо његова мека леђа, тамна у ноћи, и онда се тек склања у честу. Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај тамни рај где
И одмах ме је зато, за тренутак, Африка унела у себе и показала ми своје било, кроз које бије крв врућа и тамна; своје срце, чији облик није као нашега срца, већ је мрачно и тешко, теже од њене земље и болније и непријатељскије од
Питам шта јој је рекао. „Да прави много ши–ши!“ одговара сам младић збацујући капуљачу са главе. Дивна, витешка, тамна глава, полу црнца а полу Арапина. Зову га Негром.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Видиш ли, Шокице, ову моју раван? Сан за човека, а трку за коњика. Кад ноћ вечерас падне, тамна, простреће се као меки душек, за кирасира, а за тркалиште тих хусара.
Обрве, црне, постале су јој биле непомичне. А тамна јој је коса падала низ врат, као реп у веселог ждребета. Зна, каже, она, и за материну посету у Енгелу.
На трактир је, у летње вечери, падала црна и тамна сенка самостана фратара, који је био прекопута, а у ком су често звонили.
мртву жену личило, и њене очи, које су биле црне, али сјајне, као да горе, а видео је и како јој, тешка, бакарно тамна, коса, низ врат клизи, као да је хтела да још више на његову мртву жену личи.
Нешто је размишљала. Њено лице и груди, опаљени од Сунца, чинили су се као нека тамна маска. Сва је иначе била бела, као љиљан, од воска. Коса јој је, једино, била црна и висила низ врат, као црна грива.
Теодосије - ЖИТИЈА
О, ноћи у коју заспасмо, по Јову буди тамна, и да се не убројиш у ноћи обасјане месечином! О, ми, од немудрих безумнији!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дубина, кроз коју протиче река, мутна је и непроходна. Земља је тамна, невидљива и кишовита. Шуми и хуји баруштина иза мрака.
Падајући из несвести у несвест, прекидала је то јутро сваки додир и са небом и са земљом. Лежала је непомично, тамна као лешина, ознојена, у постељи. Па ипак се, пред подне, опет поврати.
Дубине кроз које су протицале реке беху мутне и непроходне. Земља беше тамна, невидљива и кишовита. У мраку су шумиле и хујале баруштине, са којих је полазио сјај месечине, полазио и појављивао
Река је протицала, тамна, испод забрежја, над којим је било облачно и мрачно, тако да му се чињаше као да је он већ у потпуном мраку.
Магловити врбаци испараваху се, облаци се спуштаху све наниже. Земља је била само тамна влага, невидљива и кишовита. Испрекидан лавеж паса, познат му и увек исти, чуо је опет, и туп удар копита, у близини,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²⁸ У традицијском, митском мишљењу представа жене је крајње тамна: жени се, по правилу, приписују негативни атрибути, односно негативан пол бинарних опозиција које су у веровањима,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
између два тако различита града, сама, са погледом упртим кроз замагљени прозор купеа треће класе, кроз чија се тамна стакла пробијају само светла усамљених сеоских кућа и њене, тада младе очи.
Њихова тамна тела и ознојене кичме стизале су нам готово до лица. Мирисало је на мушкарце и на смрт, али Андреа је посматрала цео
Онда је замишљени Бел Ами приметио како тамна боја асфалта постаје бледа, а мало доцније готово сасвим бела. Сунце је изишло иза биоскопа »Империјал« и учинило да
Вртећи их међу прстима, у тамним стаклима ухвати девојку, у ствари, њену белу хаљину, јер се тамна кожа њеног тела стапа са бојом стакала. – На овој врућини... — промуца. – Исто као и нама, а? — пита Бел Ами.
« Жена је изишла из купатила. Кроз раскопчани баде-мантил провиривала јој је влажна, тамна кожа. – Шта радиш ту? – упита девојчицу. – Не могу да спавам... — одговори дете. – Знаш ли колико је сати?
да сама скува кафу на њихов начин и тако све до сумрака, када ишчезава некуд кроз папрат, огрнута дугим шалом, и сама тамна као ноћ, шушкетава као зверка грабљивица у доба парења, тајанствена попут ловокрадице. Куда ли иде, коме ли одлази?
грофова, поседника зелене долине с обе стране реке, удаљавао се као да је зачаран што су се дуже возили кроз влажна, тамна поља. —Стварно? — рече тек да учествује.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
места, бацан тамо-амо као лађа на пучини великога океана, очекујем када ће да гране сунце и покаже се дан, да узмакне тамна ноћ и хладна беда наше несреће.«2 Та времена »тешка и усилна« нису престајала.
нестајање старог, јаког, солидног српског друштва у свим сталежима, и разривен, оболео живот новијих нараштаја, сва та тамна слика пропадања једне расе и распадања једног друштва, чини тежак, мрачан утисак, даје утисак »неке монотоне туге«,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и јесењи вјетар, а увече, кад старци одоше у дједов собичак, потрпан мраком и тишином, ту потече друга прича невесела тамна понорница чији се жубор само ноћу чује. — А она, мој Раде, наша Драгиња, удаде се — за кога? — за жандара.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Луди мноме Купиново. ЧОТ У божуре сенке тону с перунике у сутону. о зрцало од облачка укреше се тамна тачка и лепрхне преко Чота кроз пређицу од живота. КЛЕНАК У решетку иза Кленка заплиће се рог јеленка.
Грабеж-сенке, при фењеру, вечерају грех-вечеру. Вито перо од чемпреса умирује руку беса. Тамна крила врх кандила распламиња Божја сила. Зрак издвојен из наоса крсти чедо сред хаоса.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пристигли јежа, гледе: он стаде крај неке старе букове кладе. Под кладом рупа, тамна и глува простирка у њој од лишћа сува. Ту Јежић уђе, плива у срећи, шушти и пипа гдје ли ће лећи.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Излазим лагано из града навише. Свитци лете између маслина које бацају велику сенку. Град је испод мене велика тамна маса, али је језеро много светлије од неба. Месец има чудан облик који ми смета; гледам на другу страну.
Затим једна страна његова постаде прозирна, љуто зелена, огњена и виолетна а друга доби огромно тамна осенчења. Како се зове тај градић? Мора бити шест стотина метара бар над језером! И све највише једна секунда.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
поткровља бесовске избе, да се природи покаже да природа није одгонетка сама себи, као што ни тама у тами није тамна – светлост је светла само другом у теби.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зауставили смо се у једном кукурузишту. Сада је пред нама село и видимо како се према светлом звезданом небу оцртава тамна силуета црквеног торња. Опет су војници копали, и, у освитку зоре, све је било приправио.
Сунце већ залази, и последњи зраци се повлаче по земљи. Најзад, црвено и крваво, оно замаче за хоризонт и тамна сенка пређе преко земље. Наиђе Александар. — Шта ћете ви овде? Рекох му да је наш топ онеспособљен.
Остависмо га на пустој пољани и журно пођосмо. Чујемо, неко јечи. Мало даље, тамна непомична прилика... У близини неко дозива: „Друже, друже...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 234. “Тамна ноћи, тамна ли си!“ “Ој девојко, бледа ли си!“ “Невоља је мени бледој: Драго ми је кесеџија, Ноћу ’оди, ноћу доди
“ 234. “Тамна ноћи, тамна ли си!“ “Ој девојко, бледа ли си!“ “Невоља је мени бледој: Драго ми је кесеџија, Ноћу ’оди, ноћу доди — Са мном
Црњански, Милош - Лирика Итаке
шиљатим, као врх огромних копаља, посипају по свима пољима неку маглу, која је тешка, прекодан жута, а пред вече тамна и зелена. Мрак пада са тих цркава, па тек после са стења и дрвећа. Сав је крај засађен купусом.
Небеса што уздижу земљу широким, видним, степеницама брда, у мир. Затим тамна, са тамом дубоког покоја, под којим ипак крећу реке и потоци, и жиле дрвећа, па и најмањи црв. Небеса Црне Горе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сунце кроз утробу реке пронесе Вагоне санти, грања и глиба: Лед се претапа у сенке, а оне се Згушњавају у тамна леђа риба.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
да сваког часа живот дајем, Прилазим теби пун побожног страха, Посрћем, клецам, докле ме привлаче, Ко провалија тамна и дубока, И док страсним преливима мраче, Твоја два црна неумитна ока...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.
наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.
дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и | разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПЕСМА ТАМЕ Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ.
Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ. Добро ми дош’о, тренуте радости!
Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ.
Што живимо дуже, везани смо чвршће. Ти си тамна тежња нагона и жуди И разблуде моје, кад на мени дршће Све, а похота се почиње да буди.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
кровом таласавим, тешким од снега и ћерамиде, кровом што је покривао стају и чувао коње онима које су прождирала иста тамна врата кроз која је и ђубретом поганио зиму.
Ни руке му нису на оца. Много су дуге. Ђорђе испружи руку. На зиду, из гомилице сенке, издвоји се тамна ракља. Дужа него рука. Адаму је већ сада рука дужа од моје. И лоповске, нерадничке прсте има.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Маленог госта, наједном, нестаде, а нестаде и тањира. Месец се сакри иза облака, а планина постаде тамна и хладна. Дечак, посрчући, пође кући. — Где ти је тањир? — сачека га мајка пред вратима. — Не знам!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У доба када је Јован постао Господар то је била друга прича: овуда су, свуда унаоколо, била зеленила, тамна и на сунцу и на месечини, а Калемегдан, тај Фићир-Бајир, Брег за размишљање, био је каменита ледина, обрасла злим
у лице тог Румуна које нимало није подсећало на смежурану суву крушку, и у небеса над Београдом и Дунавом, некако тамна. Двоумио се: пространства око њега била су непрозирна а неизвесност, коју је слутио, није му се показивала.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
који се спуштаху скоро до патоса, осветљена једним јединим прозором са шареним окнима, напуњена књигама и справама, тамна и мемљива, беше то права средњовековна научничка ћелија. „Овде“, настави Герардо, „проведох свој век“.
На њиховој ружичастој површини оцртаваху се јасно тамна штампана слова. Њутн прочита са омота тих књига имена Хук, Парди, Линус, Лукес и нека друга.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ти познаш живот и смрт само у једном виду: живот — то је твоја „идеја”; а смрт, наличје, тамна страна тог жетона, којим се поиграваш — она је само презир тог живота, у моменту набујале виталности и прекипјелог
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
на север, светли сутон северног Атлантика скоро нас је навео да поверујемо да не постоји ништа тако слично као што је тамна ноћ.
А тамо далеко, видела се тамна прилика високог младог пастира, који је стајао усамљен као нека сенка нагнута над Тамишом.
Ћипико, Иво - Приповетке
што живи на шкољу, а и подаље: очи су јој бистре и прозирне као чисто море над бијелим жалом на плитку, а коса јој је тамна и на сунцу се прелијева, и лијепо је уивичила здраво јој лице.
— завика за њим жена. — Куда ћеш? — понови. —Вратићу се одмах! — одговори он у хитњи и изиђе. Ноћ је дубока, тамна и огњевита као пакао. Море, вјетар и грмљавина њоме владају, а велико звоно пријети, опомиње.
— Морача, збогом! — јави се. Жена не одговори. Парон Зорзи ослушкује. Пред њим ј е дубока, тамна, огњевита ноћ; с мора се чује шум и однекуда далеко долази тутњава. Престаде велико звоно да звони.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
С једне стране је као тамна слутња, с друге је оличење тихе али тешке туге. Радост у куће косовских Срба долази – како се то каже у песмама о
И то чудна и тамна алегорија. Ниједна библијска књига није тако дуго и тако често тумачена као оно. Зато је у настанку и развоју
Али је та материја сачињена све од самих информационих наслага: горње видимо и разазнајемо, а доње сежу до у тамна историјска времена. Ништа у језику није чиста материја; све је у њему информација.
2. Као самрт тамна, као живот сјајна Маћухица цвате али не мирише – Ко ни њезин сусјед, кицош тулипан. Она унутарња
Кобна лепота, свето у греховноме и смрт у љубави – то су тамна значења у која пониремо док Настасијевићеву приповетку читамо.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
од места до места, као лађа на пучини великога океана брзамо, чекајући када ће заћи сунце и прислонити се дан и проћи тамна ноћ и зимска беда што над нама лежи. Јер нема онога што нас саветује и од туге што нас ослобађа.
Земља је тамна, невидљива и кишовита. - Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, пође и
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Да би чезнули и певали дај мање Него што нам треба. Падај кишо тамна! Ружу нутрине нуде безазлено Промуклом додиру дана да га свлада.
Вечна ноћ у крви измишљеном оку слепим зидом прети. О ватро тамна иза себе, ко први да љубим тако љубим, не могу да се сетим.
Краков, Станислав - КРИЛА
Под стенама леже увијена тела, гомиле ранаца, бачено оружје. Ту је прво склониште рањених. Доносе их често. Тамна је ноћ пала. Шапћу се команде. Нестаде колоне, али се два-три стрељачка строја дуга и танка створише у мраку.
Петровић, Растко - АФРИКА
Риболови. Плетена ловишта. Река тамна као опал, склапа иза нас и расклапа пред нама своје огромно високе и густе шуме које је окивају.
Овдашња тамна Ева је израз овдашње тамне природе; њена округла рамена преливају се као јаке воћке, а врхови груди јако набубрели
Већ раса Бауле, и после све више друге, кад се иде к западу горњом ивицом прашуме, није више црвенкасто тамна као на морској обали, већ црно плавкаста.
Њихова тамна тела у жутој високој трави, испред далеког плавог неба, чудно изгледају. Сликамо се са њиним дрвеним бубњима, добошима
На све стране пожари. Обасјавају џиновска стабла и лијане и вреже које се сасушују од врелине. И онда опет ноћ сасвим тамна. Изненада јасно, као највећа звезда, засија око пантера.
Овај нас љубопитљиво чека све док не разазнамо његова мека леђа, тамна у ноћи, и онда се тек склања у честу. Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај тамни рај где
И одмах ме је зато, за тренутак, Африка унела у себе и показала ми своје било, кроз које бије крв врућа и тамна; своје срце, чији облик није као нашега срца, већ је мрачно и тешко, теже од њене земље и болније и непријатељскије од
Питам шта јој је рекао. „Да прави много ши–ши!“ одговара сам младић збацујући капуљачу са главе. Дивна, витешка, тамна глава, полу црнца а полу Арапина. Зову га Негром.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Она журно пређе и откључа врата једне собе, одакле нас запахну тежак ваздух од разних мириса. Потом упали сијалицу. Тамна плава светлост обасја собу. Замоли нас да седнемо, а она изиђе. Остали смо сами. — Шта ћу ти ја?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Жена и син му јошт залише гробницу сузама топлим; Јаре и овцу за душу му заклаше; делише бедним’. У то и тамна се спустила ноћца са звездама сјајним; Сава је путнике примила, Срему с’ прикупише срећно, Леже где свети остаци
А кад дошла тамна ноћца И заспало Цвет-девојче, У сну јој се приказало Сабља-момче, сахрањено У мртвачком огрталу, Па је њојзи
Не знам! Усамљен тражим луг, Покоја нигде немам, Плач ми је верни друг. Од првога огранка Тих боравићу сан Док тамна ноћ не сагна У море кивни дан. Чим Влашићи затрепте, Поноћи груне час, Моја ће пренут дума И харфе јекнут глас.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Па ипак Дисове песме иду међу најмузикалније на српском језику. Необична инверзија слика, померена синтакса и тамна значења најављивали су нове промене у поезији. За разлику од поезије, проза се теже и спорије мењала.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Да л’ што пастири помрли тобом призиваху драгу? Ил’ жал се стани у мени: с неба ме стрела ранила, тамна ме земља печила, те песма ми је сузицом и капљом крви кићена? Ил’ дах мој кад протече, жал те за одбеглом тајном?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То ми је било одвећ просто. Такво тумачење додуше било је погодно за све нас јер је забашуривало многа тамна места, чувајући наш бодри, крепки дух од залудних питања која су у нама множила сумње и нова питања.
Гледам себарску дечурлију што се вере по дудовима, облапорно ждерући гњецаве црне плодове. Лица су им тамна од сока што цури низ њихове ужурбане браде, блистају им очице, циче од задовољства.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сви су њени чланови, са изузетком Сунца, дакле све велике и мале планете и ови месеци, тамна тела која видимо само зато што их Сунце осветљава.
И ове јеле, и оне стене, снег, па и само небо, све су то тамна тела! Она имају само способност да од Сунчеве светлости, која на њих пада, проберу и задрже у себи један известан део,
Све су се те боје појавиле при скрутњавању Земљине коре. То се скрутњавање није вршило несметано, јер тамна скрама често пута препуцава, а усијана утроба Земље куља кроз сваку такву пукотину.
и када је говорио са мање уобразиље о небеским телима, он нарочито бира она која су обичном астроному невидљива, она тамна небеска тела која имају срећу да их загревају више разних сунаца.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Шума, велика шума воденикастог зеленила кад га обаспу ресе, а величнаствена тамна шума кад освоји угаситозелен и миришљав лист. Прецепиш ли лист, шумски хладан мирис просто засопи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Његово, иначе црнпурасто, лице било је тамно. Изнад крупних црних очију натквесиле се густе обрве, као тамна маховина над речним понором. — Јесте ли, господо, сви ту? — прелете очима преко нас.
Око девет часова почеше извлачити сидра и наскоро се зачу шум воде. Изгледа нам да се и оне друге лађе крећу. Тамна силуета обале истопи се у мрачној ноћи. Негде у даљини засветлеше фарови аутомобила, али одмах их нестаде.
Онда опет пођоше, сваки на своју страну. Видимо опет другу групу, где промиче између дрвећа. Ту је и нека тамна пруга... сигурно је ров. Али у њему никога нема. Вероватно је нека прихватница. Близу подножја опажамо неко кретање.
Нама у сусрет ишла су три командира батерија. Њихова лица била су тамна као земља. Сва тројица су имали припасане сабље, што је било необично видети за време рата.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О многа тамна узбуђења, Чудни и грозни покрет тела, О давна моја откровења, И жеђ опојне сумње ждрела, Све је под мржњом упоређења, С
Младић, без нарочитих мисли, без чуда, Просто напросто, младић огрнут кабаницом. Само глава тамна, од сунца препланула, Само очи, ноћи и ветру отворене. ”Зовем се Селим. Родио се у Босни. Гоним триста оваца.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОШТАНА (радосно се уноси, да што боље гледа у гору): А је ли то та гора за коју се пева: да је голема, пуста, тамна гора? МАГДА Та је, кћери. КОШТАНА (пропиње се на прсте, да би, преко зида, могла што боље да гледа.
И сестра плакала: Јоване, брате, Јоване, Ти си ми цвеће пролећно! (Узрујано): Је ли то, тетка, та пуста, тамна, голема гора?... МАГДА (бришући очи): Није, кћери, није! Није то та гора! А немој ту песму. Друго, весело певај!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
40 Када чујем песму што је Некад моја драга поја, У вихору дивљих бола Кидају се прса моја. Једна тамна, мутна чежња На горске ме гони висе, Ту бескрајни мој бол тајни У сузама истопи се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али он је кадар да на тамна лица баци светлост борбеног заноса. Он често шета „по бедему и по метеризу и слободи сву дружину редом“, испуњава срца
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Испод нагнуте стијене, заклоњена густим жбуном црнога граба, кукрике, зијевала је поширока тамна рупа. — Шта то копаш, мајсторе? — Проширујем отвор на овој пећиници. Ово сам још неки дан открио.