Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нејма небу благовонијега тамњана ни прија|тнијега приноса и молепствија него кад добри и поштени човек, делајући, Творца свога слави и о њему мисли, и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара. Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно... Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти.
Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. Молитва је била топла и срдачна.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И то нека му је с јадом просто. Но тај човек нагнао његову попадију да напуни кадионицу жара и тамњана, па да пође испред њега и кади око сметлишта у дворишту, које је он трипут обишао, мрмо– лећи неке речи тобоже да га