Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Међу њима нема јаких личности које све наткриљују и засењују. Али данашња лирика има дубљи душевни живот, тананије осећаје, отменија осећања, нарочито савршенију форму.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
дорадама није укинуто оно што је у први мах дато као обнажени поступак, него је другачије расподељено, промишљеније и тананије уткивано у целину, без наглих композиционих резова кад се прелази с једне на другу временску раван, и са „меким”
Део пре и део после двотачке опет су међусобно неусаглашени. Неусаглашеност је сада тананије, неухватљивије врсте. Први је део, наиме, усаглашен са заменицом они (њиховим, њима); други са она (њој, оцу јој,
Станковић веома вешто развио служећи се поступком лажне мотивације, био прилично празан кад се под њим не би налазиле тананије везе које утичу на јунакињино понашање.