Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Усмене творевине откривају и једну танану, сложену идеју развоја детета и важности раног развоја која посТоји у народу (Из драче се ружа рађа; Младо се дрво
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
спољни свет и општа људска осећања, но, у тежњи »да се од чисто спољних факата приближи догађајима душе«, обделава »танану поезију симбола«, »метафизику осећања«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
оставит га ваља, Па се ето гњевно намрдише, И низ кулу танану савише. Ближе Турци, ближе јалакање, А све чешће пушке попуцују, Узбуни се село испод куле, А зајеча са танане
народ тамо-амо шеће, Тај тражи сунца, онај тражи лада, Ту видиш старца, онде момка млада, Ту видиш снашу, ту мому танану, А онде видиш рпу помешану, — Големо људство сад се амо збило, Кô што је свуда де је купатило: Тај здравље тражи,
Па се лати те пусте пашњаче, Па припаши убојите маче, Тури плећим' шешану танану, Па приони коњу и колану!“... У то доба други сустигоше, Па се тако браћа састадоше, Упиташе за здравље витешко,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
повјесмо, Уз повјесмо шимширли вретено: Опред’ мени сто аршина платна, И к отоме, што од тог остане, Опред’ себи танану кошуљу, Те је носи, мноме се поноси.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ипак, док је тонуо у танану маглу, опоменуо се: откуд му смелост да поверује да ће преживети овај дан? Једна истина му је била под кожом,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Нада мном су дрхтале челичне жице док је стаклена кутија с мојим тијелом клизила навише уз танану зуку. Са сваким катом освајала је свјетлост.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али је занимљиво да очи његових јунака не опажају ону танану разлику између степена просторне отворености/затворености као што то чине Софкине или теткаЗлатине очи код Станковића.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сад је видим, ено по танану платну На ђерђефу лаком везе грану златну И уз ситни везак, на доксату, слаже Ону милу пјесму што је срце каже:
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Тад га браћа опремат стадоше; оде Петар опремат кулаша, а Вукашин опрема Милоша: на њег меће танану кошуљу, до појаса од чистога злата, од појаса од бијеле свиле; по кошуљи три танке ђечерме, пак доламу са тридест
јунак јесте, изнијеће књиге старославне — да казује пошљедње вријеме; ти кад чујеш, вјерна слуго Лазо, а ти трчи на танану кулу, те донеси ону чашу златну, штоно сам је скоро куповао у бијелу Варадину граду од ђевојке младе кујунџинке, за њу
“ Кад то зачу вјеран слуга Лазо, он отрча на танану кулу, те донесе ону чашу златну, наслужи је црвенијем вином, поклони је стару Југ-Богдану.
слугу Голубана: „Голубане, моја вјерна слуго, Ти одјаши од коња лабуда, узми госпу на бијеле руке, пак је носи на танану кулу; од мене ти богом просто било, немој ићи на бој на Косово, већ остани у бијелу двору“.
то зачу слуга Голубане, проли сузе низ бијело лице, па одсједе од коња лабуда, узе госпу на бијеле руке, однесе је на танану кулу; ал' свом срцу одољет не може да не иде на бој на Косово, већ се врати до коња лабуда, посједе га, оде у Косово.
Тад пошета дијете Грујица, он сашета низ танану кулу, пак се шета по б̓јелој авлији, подметнуо руке под пазуха. Гледа њега Џафербеговица кроз пенџере са бијеле
Пазите ми роба драгокупа боље него Џафер-бега старог!“ Сиђе Грујо низ танану кулу, довати се помамна ђогата, па ишћера њега на чаршију.
их у тридест одаја, па се врати на бијелу кулу, те извади своје рухо дивно, па облачи дијете Грујицу: обуче му танану кошуљу, са сувијем узведену златом, а на ноге гаће сандалије, а на плећи три кавада жута, а по њима три ћемера
А јеси ли, побро, долазио под танану Смиљанића кулу? Јеси ли се пењô на пенџере? Јес’ видио Косу Смиљанића?“ Вели њему Бојичић Алија: „Побратиме, Танак
С њима Мујо сједе лити вино, а Алил се оде оправљати, облачити рухо и оружје: он обуче танану кошуљу, по кошуљи кадивли-ђечерму, по ђечерми зелену доламу, по долами токе Мркоњића, штоно их је Мујо задобио од
Кад то чула лијепа ђевојка, спусти њега у тавницу тавну, па отиде на танану кулу. Мало време затим постајало, дође беже из нове механе, — ђевојка се премеће по кули, њу ми пита Мустај-беже
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Први се врати Лазар Мачак и донесе танану стабљичицу зечјег купуса. Боко грицну и рече забринуто: — Ово не, испало би много невесело, нешто као кад зец ноћу,