Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: И мени то паде у очи! ВИДА (прилази Танасију, поверљиво): Ево, сеци ме где сам најтања, ако не знам шта су шапутали Агатон и Симка.
ТАНАСИЈЕ: Па оно како гласи тестамент? ПРОКА: Па ето, чућеш сутра. ВИДА: Ко ће жив до сутра издржати? АГАТОН (Танасију): И по тој ствари сам га испитивао. СВИ (радознало се збирају): Е??? АГАТОН: Јест, испитивао сам га. ПРОКА: Па?
(Оде.) ВИДА (Танасију): Па и ми ћемо ваљда? ТАНАСИЈЕ: И ми, дабоме, само нешто се ја као домишљам. АГАТОН: А шта? ТАНАСИЈЕ: Кажи ти мени,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јанкуљ прилепио главу уз отвор цеви, и гледа не би ли шта унутра нашао. А Крста, возар, са коња даје налог Танасију да опипа једне бисаге... — Нема ништа... само конопци. — Пих, славу им њину, зато су и пропали!
А после, нису већ два дана примили храну. Када смо кренули, војници су плен братски делили међу собом. На Танасију нове цокуле, а на леђима жути телећак, где је сместио телефон.
— Па клецају му колена, поднаредниче! — смеју се војници Танасију. Када и последњи воз беше извучен на плаТо, командир нареди да се стане, док пешадија не избије на одређену коту.
Само Танасију срце да пресвисне што не могаде да понесе и један казан са купусом из неке позадње команде. Било је згодно: кујна покра
Тада се окрете мени: — Пази у правцу оне шуме... ено га пут, види, види... колона се нека креће. — Онда се саже према Танасију: — Извести командира да се креће дугачка колона непријатеља. Изгледа као да су стали.
Ало, ало! — Ја сам осматрач пете, осматрач пете... Ало, ало! — Онда се окренем Танасију и кажем му да не чујем ништа. — Сигурно је прекинута жица. Ах, фирија дракулуј!...
— Лези, лези! — Митраљез у заклон! — Ала они у батерији гњаве... — Брже, брже! — довикујем Танасију. Ах, Боже, подржи још неколико секунди...
Војници, расположени, весело прилазе Танасију. — Алал ти вера, тобџијо! — Ха... Шта мислите... да љубиш топ, бато!... — Оно јес...
И вечито: „На надлежност“. На крају, „кола се сломе“ на каплару Живуљу, или на несрећном Танасију. Тек тада пуста форма добије своју пуну важност. За то време, позадина слави наше успехе.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
чела Слепац зна краћи пут до зоре И предели непокретни као нада Сричу своје име на његовој усни ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ Танасију Младеновићу Срећан ко исписујући песме и посвете Избегне њиховом прејаком смислу разумљивости погубној Чудовиштима
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
између њега и Енглеза развијао би се на следећи начин: Енглез украде шаторско крило из свога магацина и уступи га Танасију, да прода. Али пошто Танасије не даје ништа написмено, то сматра да није дужан Енглезу чак ни новац да преда.
Тада сам се сетио да сам уз пут видео једнога војника кад је драо заклано јагње, и показах очима Танасију на јагње. Он се насмеја враголасто. У оно село, док су возари и послужиоци окретали, ја сам обишао мало...