Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ЖЕНИДБА ОД ЗАДРА ТОДОРА Пију вино до два побратима у Удбини на ћемерли-лонџи: једно ми је Бојичић Алија, а друго је Танковић Османе.
Кад се побре накитиле вина, онда рече Танковић Османе: „Побратиме, Бојичић-Алија, јеси л’ био скоро у Приморју, у Приморју, у влашком Котару?
Мало Тодор кроз отоку иде, нађе Тодор на друму широку од Цетиње Бојичић-Алију и код њега Танковић-Османа, штоно јесте цури муштерија: оба држе преко крила диљке, држе добре коње за дизгене, код свакога по тридест
не да савезати Тале, јер је Тале јунак на мејдану; с њиме воде Бојичић-Алију од Цетиње, града каменога, с њим поредо Танковић-Османа; дадоше их Јанковић-Стојану, Стојан даде Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене.
А четврту књигу оправио, посла књигу у турску Удбину, на сестрића Танковић-Османа: „О сестрићу, Танковић-Османе, покупи ми по вашој Удбини удбинскијех на гласу јунака на пријепис пет стотина
А четврту књигу оправио, посла књигу у турску Удбину, на сестрића Танковић-Османа: „О сестрићу, Танковић-Османе, покупи ми по вашој Удбини удбинскијех на гласу јунака на пријепис пет стотина друга, хајде с њима ка кршној
Мало стаде, задуго не било, ал’ ето ти Накић-Ибрахима и са њиме Танковић-Османа, они воде хиљаду јунака; њих далеко Алил сусретнуо, силну војску у пољу устави, аге води на бијелу кулу.
рамена Ковачина Рамо и до Рама Будалина Тале, а с лијеве стране до рамена стоји Туре Накић Ибрахиме и до њега Танковић Османе, а за њима Мујо пристајаше, а за Мујом дв’је стотине друга, иду виђет побит како ће се.
Од Турака мало ко побјеже, осим курва на кулашу Тале и са њиме Танковић Османе; од Србаља мало ко погибе, но се рани Шарићу Цвијане, и нема им Мандушића Вука.