Јакшић, Ђура - ПРОЗА
послова, умела је дивно ткати и шити; све што је на њој било, све беше њена рукотворина: и она бела марама са оном танком црвеном ивицом, којом је своју лепу главу умотавала, и шарено зубунче, сукња и препрегача, то све беше њена израда.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
читали, и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтиклом нос, да би предупредила поток суза.
његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана изашла у авлију сва румена и зајапурена, па се хладила танком шнуфтиклом.
Африка
Њена глава, само велика и мрачна лобања на танком врату, има израз на дивнијих египатских портрета. Један афрички пас крај њених ногу, треби се од инсеката; једно дете
Црњански, Милош - Сеобе 1
и упртио на главу перику, скинувши и брке, надодоливши се ордењем и плавим тракама, широким као шака, и једном спадом, танком као прст.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Та зима је била невероватно дуга, са танком кором залеђеног снега преко стрњике. Читав је атар био преграђен двоструком мрежом, разапетом на кољу.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
35. Овде нама кажу Момче нежењено; Ил’ га ви жените, Ил’ га нама дајте, Да га ми женимо Танком Подунавком, Или Поморавком. Танка Подунавка Млого дара носи.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
подупиру велике круне кровова, и личе на огромне, мрачне расцветане лале; зидови, што цветају високо у камену, танком као биље; прозори тамни у недогледним висинама, који се црвене као крв – све ме то превија, крха.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Опет се продужује рад. Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шума кад хукне, њени уздаси Сами у себе ко да утону. Све траје преко свог опсега, Ил сни у неком танком хладу. Кукурек дрхти. Ал од свега Ми разумемо једино наду.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЗИМСКА НОЋ Пало је иње. Ко сабласти беле, У танком велу као да се јеже, Снуждени стоје борови и јеле И опуштене зимзелене вреже. Водоскок смрзнут ћути, ко да снева.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| Горе, насред гостинске собе, стајала је мати. Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу. Била је узрујана. И радосна и уплашена.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Жив бити не мог’о, жив мира не имао, док мени не дош’о и мене не видио, и са мном не саст’о и не проговорио са мном, — танком, високом, бијелом, руменом, најизврснијом, осим свију другу, — ријечјом, помочјом блаженом дјевицом Маријом!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) ЗУЛФА (улази тихо и седа на столац према Јовчи, подаље; у раскошном оделу, с низама о врату, забрађена танком, фином шамијом, тако да јој се виде само очи, крупне, сјајне, живе; поглед јој је умиљат, нежан, чежњив, док је Јовча
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Лежећи крај прозора, гледао их је како се светле, прекривени танком покорицом слане, и падају као што у вреле августовске ноћи падају звезде.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ох, куд се сакри, јер знам да није Ишчезла није душа твоја! „Је ли у ружи, те тако мирише? Ил' је у танком маглином праму, Што на њој почива? ил' је у зраку, К'о свиле нит што плива кроз таму?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја се потом дигох да прошетам танком, змијастом „стазом уздаха“, како се тамо називаху оне уске путањице што су служиле за шетњу у слободним часовима и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Био је то ситан, жгољав човечуљак, с непокорном чупавом косом, сав у нервозним истрганим кретњама. Оженио се танком и лепушкастом кћерју мјесног трговца, која се ускоро послије удаје неочекивано нагло раздебљала.
Дође вријеме кад и своју сопствену стварност почињемо осјећати сасвим блиједом и танком, опипавамо је готово с невјерицом. А заједно с њом, и све с чиме долази у додире и у односе... Не брини!
за дозивање, који циличе тамо негдје у просторијама за послугу, а који се овдје у болесничким одјељењима гласи само танком зуком која тјера пригушену панику кроз зидове и ошите. Послије тога чуо се још долазак особља и мало комешање.
из салона зачуо се клавир: из добро укориченог Санг унд Кланг-а госпођа Миззи започела је прве тактове Асра-лиед-а. Танком назалном струјицом зрака пјевушио сам за клавиром. — ...
Рађамо се с по неколико надодатих ембрионалних личности у себи повезаних само танком везом идентичности доживљајног субјекта, узицом нашег „јаства”, као ланчане мине.
И стоје тако, саме о себи у простору, одијељене од свега што их окружава танком но непробојном опном своје усамљености: гледамо их на малом растојању, али између нас и њих увалила се једна
Носимо око себе своју самоћу као своју атмосферу. Наше само језгро овијено је танком но несадеривом опном која нас од свега одваја. Биће — мала тачка свијести, окружена бескрајем ништавила.
Ћипико, Иво - Приповетке
Пролазе дани у великоме мору без јачих промјена. Пуста пучина, обавита танком маглом, недогледна, без краја, монотоно дјелује на њену природу, а безразложна туга, из које се на махове испољава
Петровић, Растко - АФРИКА
Њена глава, само велика и мрачна лобања на танком врату, има израз на дивнијих египатских портрета. Један афрички пас крај њених ногу, треби се од инсеката; једно дете
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
врату младе Петрије, Откуд су злата ташки низови Са сунцем сјајну парбу водили, Сад грубог гвожђа колут зарђан По танком везу беле кошуље Облину гњечи дојка дивотних; А до ње, младе, има стотина Што, истог ланца терет цепајућ, Са
Бар ћерци не дам старог војводе Да лица свога ружом мирисном Окади дворе гадног тирана. Ил’ да му гласа танком песмицом Скраћује часе дуга времена, Војводе часног ћерка једина Да подсмех буде турском харему! То не дам, бабо!..
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Љубичица, ниска, стидна, Јест у трави једва видна, Витком и на танком струку Наша прса, нашу руку Дичи лала. Никто ружу мож’ узети Њу да трње не освети; „Берите ме безопасно!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Чудна љубав влада у срцима нашим: Сад те волим, а твог уздаха се плашим. XВИИ Не бежи, ноћи, отпочела сетом И танком мрежом једноликог ткива, Јер кô у бездан, у те се улива Дах стрепња, што ће уздахе да броје.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Макарије Господе, каквом ли си то танком надом обдарио људско племе. Нада у нама трепери као слабашни жижак, готов да утрне на најмањи дашак ветра, а опет има
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Црна плоча нашега Месеца, који је заклонио Сунчев лик, као да лебди, тешка, у простору. Опточена танком ружичастом пантљиком, а, сем тога, уоквирена светитељским сјајем нежне сребрнасте светлости која се разлила далеко по
Станковић, Борисав - ТАШАНА
) СТАНА (закопчава је. Али гледајући у Ташанин сјајан подбрадак, светло, зајапурено лице, а највише у њена, сада под танком кошуљом и кратким јелеком гола развијена прса, заборавља да је закопчава).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Несрећни човек, некада шарени детлић на променади чији се прслук видео на сто метара; „маркиз” с лорњоном, и танком палицом коју је вртео прописно у виду мотовила; ташти љубитељ новца који се хвалисао богатом женом и наследницом госпа
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, зашто не расте? Зашто му једино глава бива све већа? Гледају га с тугом отац и мајка: на танком врату, као балончић на танушноме концу, њише се дечакова чудовишна глава. Жалости црна!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
се нешто моли А мајка је да се воли ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ Домовина се брани реком И рибом у води И високом танком смреком Што расте у слободи Домовина се брани цветом И пчелом на цвету Маком и сунцокретом И птицом у лету
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
него у чему малу контент бити и у томе се с миром обдржавати, ка велике и широкодуге полате с маечком свећицом танком све цело обсјавати лепо свуда виђено, ил' му са свим јуначким пусатли бојним оружјем, — ка на некој исто комедији за
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле. Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.