Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Сам цвет као какво живо биће, које подноси величанствено силовање, трпи, дрхће на танкој стабљици од упорнога рада што је у њему; од тога дрхћу и зелени листови изнад цвета.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Осећам да нешто труне, ал̓ ни јада Нити бола има. Слична танкој струни, Затрепери само душа моја млада, И осетим да се у њој нешто струни, Безгласно и тихо.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Дани су мојих жеља ређи, А хоризонти мисли блеђи; Паук у својој танкој пређи На надама се сунча свелим. Било је добрих, старих дана, Када је срце моје знало, К’о јасиково лишће с
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Тола је рекао: „Не бих ја дао овог малог црквењака за целу Србију.“ Ђорђе је осећао да се љуља на танкој грани, али се, ипак, грчевито држао за ту грану коју је у мраку случајно дохватио.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
оном часу пуном обаја; Да он се то сад из гроба буди, Па у тој ноћи чезне и жуди, Кроз цветак душе, у зраку снује, У танкој магли очаран хрли; Да власи ове то њега крију Док смрт се кроз њих с животом грли; Ох, шта би дао, те сузе сјајне Да
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његов центар лежи, као што видите, на овој танкој плавој правој линији која спаја центар Земље са центром Сунца. У оваквом међусобном положају тих трију тела, виде над
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Склапао сам очи да бих на танкој кожици вјеђа осјетио те мале запахе ништавила. XИИ Неке ствари као да су најбоље, најчистије, најизворније баш у
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
али плашљиво Кô да се бича боји нечијег. СПАСЕНИЈА: Што отровани шиба крајеви По танкој крви робља несрећног, Докле безумље тешку копрену На чула баци жртве клонуле...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Појавила би се увијена у хрпу тканина разних боја. Сада је стајала лако ослоњена на камени зид, у танкој хаљини боје ружичастог вина, млада и бујна, лепа као грех. Гледала је у Доротеја. Ушли смо код Лауша.
Димитрије Затишје је. Брзан ме је за неко време оставио на миру. Лежим на танкој поњави коју сам простро на патос у овом тесном собичку у поткровљу јужне куле, под главу сам потурио длан и гледам у
Остајао бих знојав на мразу од кога пуца церић, у танкој кошуљи, све док се не бих смирио, а то је знало да потраје и да потраје, па ипак никада ни кијавицу не бих зарадио.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сутон се хвата... И нејасне сени У танкој магли скривају се редом. А он је тихо приступио меки, Но туга беше на лицу му бледом.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У танкој сенци осушеног багрема испред дечакове куће — дахтао је пас. Узалуд су се надали да ће неком у сусрет потрчати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја сам једном овуда прошао и ломио грозна винограда, припази ме Љутица Богдане на кобили танкој бедевији; ја не смједох шчекати Богдана, већ побјегох уз кршно приморје.
Поћера ме Љутица Богдане на његовој танкој бедевији: да ми не би Шарца од мејдана, доиста ме уватити шћаше; већ ми Шарац стаде одмицати, а кобила поче остајати.
Ал', тако ми моје вјере тврде, хоће тебе побро избавити јал' за благо, јали на јунаштво!“ Па он оде својој танкој кули, сједе мало те се напи вина, па припаса сабљу оковану, и пригрну ћурак од курјака, а на главу калу од
Побјеже му Вуча џенерале на његовој танкој бедевији, поћера га на Шарину Марко. Брза му је пуста бедевија, шћаше утећ граду Варадину; љуљну Марко тешком
Стаде јека бијела Стамбола, ал' ето ти црна Арапина на кобили танкој бедевији, и за њиме пет стотина свата, пет стотина црнијех Арапа: Арап ђевер, стари сват Арапин, а Арапин црни
шеће: „Краљу Ђурђу од Маћедоније, оди, краљу, да се променимо: дај ти мени дванаест војвода, голе, босе, у кошуљи танкој, ја ћу теби три стотин' Маџара све на коњма, под оружјем светлим, и даћу ти шесет Каравлаа, и даћу ти на сваку
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Момчина остави посао и заједно с дјечацима попе се на заобљени врх брежуљка и загледа се у даљину. На бјеличастој танкој траци цесте у пољу под планином једва су се назирале црне бубе како миле једна за другом. — Ено их, оно су тенкови!