Употреба речи танушну у књижевним делима


Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

опасна, кнез није био сигуран за кога опасна и наслутио је у себи осећање које му је било готово непознато: зебњу, танушну као леден конац.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Угинуле стенице. Димитрије Млађи умиру — Макарије се држи. Ухватио се старац безубим деснима за ону лелујаву танушну нит и не умире.

зар је то могуће, ја у ствари уживам што је смрт на мене разјапила своју грозну чељуст, а ја јој за длаку, танку, танушну нит измичем, пљујем јој у губицу смрдљиву, радо бих јој запевао на уво неку поспрдну песмицу али за толико ипак немам

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности