Употреба речи тапше у књижевним делима


Африка

Почиње право весеље. По једна или по две девојке, или младе жене, издвајају се из полукруга. Овај им снажно тапше. Играју пред самим там–тамом, једним вртоглавим ритмом.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Овамо долази Матилда и њена кћи. И Матилда има кћер од седамнаест година. Сасвим је ту фамилијаран. Госпођа Лујза тапше га по рамену пред Свираком. — Мој стари каваљер. — „Гумиласти”, и ви већ нисте „кабинетсштик”.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

“ Она је, наиме, луда за својим креденцом и стално га тапше као фаворита Стеллу на јесењем дербију, демонстрирајући свакоме ко залута у њено кухињско-шпајз-царство што све може

Црњански, Милош - Лирика Итаке

А кад на моме лицу примећује знаке гађења он ме тапше, као медвед, по леђима, па виче да не морам, ако нећу, да спавам са девојкама. На њих чекају читави ешалони официра.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Краљ је гледô и не нагледô се, Уметнику тапше, одобрава: „Евала ти, уметниче драги, Ја анђела данас видех права; Него скидај сад и други превес, И ђавола дедер

Петровић, Растко - АФРИКА

Почиње право весеље. По једна или по две девојке, или младе жене, издвајају се из полукруга. Овај им снажно тапше. Играју пред самим там–тамом, једним вртоглавим ритмом.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Гдекоме само фркне коњ на нос, и, поплашен од онога стрва, удара у страну, а он га нежно тапше по врату и ласкаво га умирује: »не бој се, не бој це, није ништа!

Ћипико, Иво - Пауци

— Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену. Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите !

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Седа, око њега хаџије и остали.) ХАЏИ РИСТА (тапше рукама). Улази Стана. ХАЏИ РИСТА (се подбочи пред њом): А ти, кучко селска, ти беше проводаџисала да се опогани ова

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Седи и као жедан слуша шта госпа Нола говори, и кад она каже нешто згодно, он тапше рукама или скаче у месту као пајац.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

пола часа појави се доктор, водећи коња за узду, а Лука је јахао позади њега, као да га спроводи Смеје се и Краљ и тапше лекара по рамену. — Докторе... много си плашљив... И још се срамотиш пред овим људима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности