Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Судба ти је и моја позната; мислим, нејма подобне на земљи: до вратах сам изника тартара, ад на мене са проклетством риче, сва му гледам гадна позоришта; ал' на судбу викати не смијем - надежда ми вољом
Цар тартара и његова војска попадаше на поље сражења, поражени стријелом вишњега и њенијем пламом опаљени, облачени у вјечно
под тучнијем сводом раскаљеним, узавреше дреке и кривање од враговах и од чудовиштах; чињаше се да их свод тартара неће моћи уздржат никако, него да ће треснут у комате.
Док заурла Цербер из дубине да је стадо у своју торину и да стражи врата од тартара. ВИ По побједи страшној над Сатаном велико се собраније стече у палату цара превјечнога: архангели