Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Свилокосић — још и сад ђаволан, ужива кад се њих две тару — радо оде тамо, под видом да још накнади и, ма доцније, патрона честита. Сад тек поче Алка Мицу претресати свакојако.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Са излизаних плоча, о које годинама тару панталоне, старци могу лепо да виде оба крака цесте: онај равни, што долази из белог света са севера, прав као стрела,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
па горе устаде, Па овако бумбарати стаде: „Благо мене, са мном музе раде, По ваздан су око мене младе, Зној ми тару, по челу милују, Својом песмом трудна успављују, Са мном паје, а на мојим грудим', Па се буде кад се и ја будим,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ни постојале или су, у најбољу руку, биле нешто на форму досадних, вјечито присутних мачака: мотају ти се око ногу, тару о кожух, мијаучу и гребу, а без њих ипак није ниједна кућа. Шта ћеш, божја казна, трпи и ћути.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
КРЛЕТКА Ко у крлетку неку стару Увлачим се и с песмом новом: О ваздух ми се руке тару, Свијам се ко под ниским кровом. И мисао се ево тањи, А воља чили, срце грчи. И већ сам двапут, трипут мањи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
образ: као поток хучи дисање говеда, брзо излази на пут, уска путањица кроз њиве спотиче ноге, непоклани кукурузи тару се у глави, она плива у беличастој измаглици, можда је моје, стаје. Слуша. Хоће да верује.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
оном обичном, просјечном, свакидашњем човјеку, који твори базу људске пирамиде и кога такве истине-зубобоље највише тару и погађају. Јер и тиме он бива прикраћен у оном основном људском праву: у праву да му се бар призна његова несрећа.
гајитеље свилених буба, власнике малих ткаоница, солидне газде који се много зноје и који новим, још крутим марамицама тару од сунца опаљено чело и презнојену кожу својих зелених шешира.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Не ричу нам више са пландишта задригли бакови нити нам боду чељади; не тару нам више силне волованице плотова и ушјева кô у оно старо, блентаво, турско вријеме.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ескимоски чамци, који клизе низ воду, Отпрате ме својим током до болова - небесима; Шеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима, На длану му енглеска флотила њише се: Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона, Васиона