Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А ти, дроњо један — обрати се Таси — само ми изиђи сутра пред команданта такав! — Као да се присети: — То је била твоја дужност, наредниче, да приметиш...
Је ли? — па напући усне Александар, шмикну кроз нос и приђе ближе Таси, гледајући га право у очи. Овакве сусрете доживљавао је Таса често, зато устукну један корак и забаци главу уназад,
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Господин-Вићо, ово је требало уништити. (Трпа у џеп ову, а вади из другог џепа другу хартију и даје је Таси.) Ово читај... ТАСА (чита): „Строго поверљиво”. ЈЕРОТИЈЕ: Чули сте, господо, „строго поверљиво”.
МИЛИСАВ: Ви ћете да сиђете право чаршијом. ЈЕРОТИЈЕ: И онако, правићу се као да сам пошао на пијацу. А ти (Таси) да не мрдаш од мене. МИЛИСАВ: Кад тако опколимо Европу са свих страна...
МИЛИСАВ (Таси): Умеш ли ти да звизнеш? ТАСА: Умем, господине Милисаве. МИЛИСАВ: Е, ево, Таса ће да звижди. ЈЕРОТИЈЕ: Јест, он нек
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Нећемо. Командоваћу из батерије — говорио је гледајући у карту. Али наједном се обрати Таси: — Шта ти је то? — Јагње, господине капетане. — Откуд?