Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Боало, Лафонтен, Волтер, Хелвецијус, Дидро, Кондијак; од Енглеза: Шекспир, Голдсмит, Поп; од Талијана: Данте, Ариосто, Тасо, Бокачо, Голдони; од Руса: Ломоносов, Державин. Мушицки је извесно био најобразованији српски писац свога времена.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ти, Тасо, као да си гуштере гутао! — прекиде читање потпоручник. А Таса, онај с левога крила, са опуштеном доњом усном, развуче
— Гурајте ви само, стићи ћемо вас... — Па бре, немој да ви се заглави метак у цев кад ми јуришамо. — О, здраво, Тасо, зар си још жив? — Зло ни у рату не гине! — додају други уз смех. — Друже, сме ли да се отвори?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Пред њом, у ормару Од ебаноса, укожени красно, Тасо и Платон... У камину стару Још жива ватра и црвени јасно... Будна је.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
(И овде се капетан Таса редовно крстио спомињући име преминулог председника прве комисије.) Тасо, брате, вуци питање! И ја извучем питање са три потпитања. После: ћутим ја, а ћути и комисија.
После: ћутим ја, а ћути и комисија. Па ће опет покојни Коста, Бог да му душу ’прости (и ту се понова прекрсти): Тасо, брате, вуци друго питање. Ја узмем друго питање и опет са три потпитања. И понова ћутим ја, а ћути и комисија...
И понова ћутим ја, а ћути и комисија... На то ће рећи покојни Коста, Бог да му душу ’прости, Тасо, брате, ти си налупана глава, ал’ си на испиту пао. А цела комисија углас викне: Бог да му душу ’прости!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зато сам сада сув. При светлости муње, на његовом рамену угледао сам две звездице. — Браво... Ти гураш, Тасо! — „Ки“ мећава, господин потпоручник. Прича ми Танасије да је на старом положају живео не може бити боље.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Ако, добро си учинио! Дакле, шта сам оно хтео да кажем? (Сети се.) Ах, да! Дедер, ти, Тасо прочитај ову депешу. (Да му.) Господо, депеша је поверљива, Од господина министра унутрашњих дела!. Читај!
) Ово читај... ТАСА (чита): „Строго поверљиво”. ЈЕРОТИЈЕ: Чули сте, господо, „строго поверљиво”. Тасо, ево ти овде пред свима кажем: да ћу ти ноге пребити ако одавде зађеш по чаршији и истртљаш шта си прочитао. ТАСА: А!.
” Ал' ово је друга ствар, ово је сумњиво лице! А шта је то сумњиво лице? 'Ајд' кажи, Тасо, шта је то сумњиво лице? (Таса слеже раменима и гледа у указна лица.) Не знаш, дабоме!
добро! Ти ћеш господине Жико, рецимо, да... (погледа га дремљивог) спаваш! ЖИКА: Јесте! ЈЕРОТИЈЕ: Ти ћеш, Тасо, рецимо, да преписујеш расписе. Добро! Ал, ко ће у срез? Треба неко да иде у срез! ЖИКА (гунђа нешто).
) Шта сам оно хтео, господине Вићо, прво да питам? ВИЋА: Кад је стигао? ЈЕРОТИЈЕ: Ама, питао сам то! А, јест! Тасо, дедер читај депешу. ТАСА (чита): „Према сазнању и трагу досад уоченоме”... ЈЕРОТИЈЕ: Прескочи то!
(осталима.) Е, па 'ајде сад, господо, само храбро и паметно. Тасо, причекај ме на капији! (Сви се повлаче у канцеларију, сем Жике који остаје спавајући.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ви знате добро да је, на пример, Торквато Тасо узвикнуо: „У твоје руке, Господе!“ Вилијам Скот је рекао: „Тако ми је као да сам се поново родио!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Има доброздржних и има чезљивих и полапних. Других опет нелагодних, слабе натуре. Тасо су ти човечаске душе многоћудљиве те с разликим вођењем воде се и лече.