Лалић, Иван В. - ПИСМО
Можда часови Помичу те теразије; Незнана мера на снази је И још оклевају тасови: Јесмо ли сабрали тегове? Шуме у језеро силазе И сећања се разилазе у светлост, у страх, у снегове (14.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Испружен полеђушке он је гледао у Месец, Док су се плехани тасови покретани лаким ветром, тајанствено брујећи, лелујали.